Izvor: Blic, 08.Avg.2010, 01:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tradicija
Ono što tradicionalisti nazivaju tradicijom nije ništa drugo do strnjika i mulj od nje... Tradicija koju oni prizivaju nije ona prava; nazivaju se glasnicima naroda a od toga ni trunčice nema.
Svojim nametljivim graktanjem i gakanjem nametnuli su verovanje narodu da veruje ono što ne veruje. Ove reči je zapisao svojevremeno izuzetno uticajni a danas pomalo zaboravljeni španski filozof i pisac Miguel de Unamuno (1864–1936). To ih čini posebno zanimljivim, jer mnogi bi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i njega mogli smatrati tradicionalistom. Ne samo zato što se, u zverinjaku zvanom španski građanski rat, isprva opredelio za Franka. Samo zakratko; kao rektor Univerziteta u Salamanki, održaće svoj čuveni govor frankističkom generalu – pobedićete jer imate silu, ali nećete ubediti – i umreće neki dan kasnije u kućnom zatvoru.
Prve rečenice u ovom tekstu citirane su iz kod nas davno prevedene knjige Život Don Kihota i Sanča Panse i one dobro ocrtavaju i duh čitavog dela. De Unamunova namera je bila, između ostalog, da čitaocu pruži i jedno suštinski novo viđenje slavnog Servantesovog romana.
Don Kihot jeste jedno od temeljnih dela evropske kulture a njegov značaj u okviru španske kulture teško je i odmeriti. Nije lako tumačiti ovakve romane jer je o njima mnogo toga rečeno, pametnog, još više glupog, a mnogo šta je izrečeno i više puta, što ne znači da je ponavljano obavezno glupo i netačno, makar i bilo malo istrošeno od upotrebe.
No, čovek od duha, a De Unamuno je bio upravo to, ne poduhvata se pisanja knjige zato da bi ponavljao ponovljeno. Činio je to uveren da u jednoj raspravi, koja je trajala već neko stoleće, ima da kaže nešto što je ne samo novo – spadao je u ljude uverene da novo, samo po sebi, nije obavezno kvalitet – već da može ponuditi neke istine do kojih oni pre njega nisu dospeli. Ne samo o Don Kihotu i Servantesu, već i o drugim problemima i ličnostima španske kulture, poput Ignacija Lojole kojem se De Unamuno divi, istina, na jedan način nešto drukčiji od onoga kojim je to divljenje dugom upotrebom određeno.
Nije nimalo slučajno da je jedan nimalo revolucionaran mislilac, vrlo vezan za tradiciju, došao do zaključka kako je ono što tradicionalisti nazivaju tradicijom samo jedno, bučnim grakanjem i gakanjem, nametnuto mišljenje i tumačenje. A ko potraži nešto drugo, kaže De Unamunov Don Kihot koristeći metaforu pećinu Montezinosa u koju se pre toga Vitez tužnog lica spustio ...on mora saseći šiprag što je na njenom otvoru. Kad to budete činili, reći će vam da želite da oslepite pećinu i da ćete je zapušiti njenim stanovnicima; nazvaće vas prokletim i izopačenim sinovima i svim drugim što im pod ruku dođe...
.jpg)
