Izvor: Politika, 29.Jun.2013, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Totalna kontrola građana širom sveta
Prisluškivanje građanstva samo je jedan od ciljeva obaveštajnih službi zapada. U pripremi je nadzor vlada i država da bi se sprečili etnički i međunacionalni sukobi – povlačenjem novih granica
Analizirajući izjave stručnjaka, i sa ove i sa one strane okeana, koji učestvuju u razvoju sistema orvelovskog nadzora država i građana – zbog kojeg su se SAD i Velika Britanija našle na udaru kritike – ili onih koje se takvom razvoju protive, dolazi se do zaključka da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bi sva demokratska načela slobodnog sveta uskoro mogla da postanu zaostavština prošlosti. To se odnosi na nedodirljivost privatne sfere, na (ne)mešanje stranih sila u razvoj nacionalnih privreda, štaviše i na određivanje stepena suvereniteta pojedinih država.
Ako je arhitektura programa „Prizma” u SAD i „Tempora” u Velikoj Britaniji svojevremeno konstruisana da bi se ušlo u trag pojedincima i manjim grupama lica, „potencijalno” opasnim po opštu bezbednost, apetiti su u međuvremenu porasli. Amerikanci i Britanci ne samo da raspolažu instrumentima koji dozvoljavaju kontrolu miliona građana širom sveta nego se razvijaju i novi sistemi kojim bi se na osnovu „šeme ponašanja” moglo predvideti kada će lica označena kao „potencijalno opasna” postati „bezbednosni rizik”.
Sadašnja paleta saznanja o pojedincima proteže se od podataka o zdravstvenom stanju, preko indicija o finansijskoj disciplini, do zaključaka o seksualnim naklonostima. S obzirom na to da ova vrsta nadzora (još) ne podleže zakonskim regulativima, nema ni granice do koje sakupljeni podaci i stečena saznanja mogu da se koriste.
Pri tom je „Prizma” tek jedan od ukupno četiri programa nadzora elektronskih komunikacija. SAD koriste u sklopu sistema „Stelarni (zvezdani) vetar” još tri programa, pod imenima „Mejnvej”, „Marina” i „Nukleon”. Svaki od tri javnosti manje poznata programa navodno je precizniji od u međuvremenu dobro poznate „Prizme”.
U evropskim obaveštajnim izvorima se tvrdi da ni sva četiri programa sistema „Stelarnog vetra” ne zadovoljavaju očekivanja američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA). Potkraj prošle, 2012. godine NSA je dobila takozvano zeleno svetlo da pokrene novi i sveobuhvatniji program, pod nazivom „Evil oliv”, u prevodu – opaka ili zla maslina.
Informatičari i stručnjaci za bezbednosne nadležnosti slažu se da korisnici sistema za nadzor u SAD ne koriste sakupljene podatke samo da bi sprečili potencijalno sumnjiva lica da uđu u zemlju, nego još pre toga – u avionu koji leti ka nekoj od američkih destinacija. Oslanjaju se, primera radi, na stečena saznanja pri donošenju odluka o (ne)zapošljavanju kandidata u nekoj od državnih službi.
Detalj iz nemačko-američke saradnje u takozvanoj borbi protiv terorizma pokazuje kako se podaci elektronskog nadzora koriste, odnosno i zloupotrebljavaju.
U desetak godina traganja za nacističkim teroristima, osumnjičenim za ubistvo desetak turskih državljana iz rasističkih pobuda, a poznatijim pod imenom „nacionalsocijalističko podzemlje”, nemački ustavobranitelji su prisluškivali 20 miliona razgovora mobilnim telefonima, sakupili podatke o platnom prometu preko 13 miliona kreditnih kartica, kontrolisali preko milion podataka o korisnicima iznajmljenih automobila, registrovali oko tri stotine hiljada noćenja potencijalno sumnjivih lica...
„Drugim rečima, trideset miliona građana Nemačke se u jednom trenutku, ili trajno, obrelo na listi potencijalnih ubica”, kaže izvor u nemačkom BND-u.
Ono što posebno zabrinjava jeste to da su paušalni podaci dostavljani i američkim kolegama. „Nevino osumnjičeni bi morali da računaju sa neprijatnim pretresima na granici ako bi se za života odlučili da se zapute u SAD”, kaže „Politikin” izvor.
Budućnost sveobuhvatne kontrole, međutim, ne gradi se (tek) na sakupljanju postojećih podataka i indicija, već i na skeniranju moždanih i telesnih reakcija. U elektronskim laboratorijama SAD razvijaju se skeneri koji bi na osnovu pulsa, intenziteta biostruja u mozgu i pokreta tela mogli da otkriju lica „koja imaju razloga da zaziru od kontrole”.
U nekoliko američkih gradova predstavljen je eksperimentalni program pod nazivom „Predictive Policy”. Smisao je da se analizom ponašanja pojedinca i spleta ličnih podataka može predskazati da li će se on u jednom trenutku ogrešiti o zakon.
Na Univerzitetu Notr Dam, u američkoj državi Indijana, nedavno je predstavljen novi sistem vrednovanja video-zapisa na aerodromima, u podzemnim železnicama... Polazeći od pretpostavke da teroristi pre izvršenja zločina u više navrata posećuju mesto atentata, ali u neredovnim intervalima, izdvajaju se lica koja se s vremena na vreme pojavljuju na stanicama. Drugim rečima, ako se u nekoliko dana tri puta, a u različito vreme, pojavite na peronu, postajete sumnjivi!
Torture kojima su nedužni već danas eventualno izloženi, a u budućnosti će ih biti više, beznačajni su detalji u poređenju sa onim što SAD i zapadni svet nameravaju da postignu kada je o državama reč.
Centar za naučna istraživanja američkih obaveštajnih službi „Larpa” – nazvan po dvosmislenom značenju reči: u italijanskom se koristi za „svetkovinsku harfu” koja svira nepoznate arije, a u američkom slengu za urbani otpad i smeće – usredsređuje se na kontrolu elektronske komunikacije u takozvanim problematičnim državama. Zvanično, reč je o projektu kojim bi u budućnosti trebalo da se spreče građanski i etnički ratovi. Kontrolom i analizom sakupljenih podataka, od razgovora mobilnim telefonima do komunikacije građanstva posredstvom društvenih mreža, trebalo bi ustanoviti koliko su određene vlade prihvaćene u narodu i da li prete krvavi sukobi između država ili unutar jedne zemlje.
Kao analitička baza služe podaci o sukobljavanjima na prostorima bivše Jugoslavije, a pre toga u vekovnim kantonalnim ratovima u Švajcarskoj.
U prvoj fazi projekat će biti ispitan u dvadeset i jednoj latinoameričkoj državi koje su, manje ili više dobrovoljno, dale svoj pristanak. Slične analize bi, potom, bile primenjivane u svim potencijalno kriznim regijama sveta.
Zanimljivo je kako SAD nameravaju da uz pomoć stečenih saznanja spreče etničke i međunacionalne sukobe – povlačenjem novih granica, milom ili silom.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 30.06.2013
.jpg)
