Izvor: Blic, 17.Maj.2011, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tornjevi i krstovi
Da Tadić ne reče da je odlična ideja da bude na Slaviji, ko zna šta bismo znali o Teslinom tornju. Da ne beše toga, teško bi se zapazilo da ovde postoji i Akademija inovacionih nauka. A da ona nije dala taj monumentalni predlog, ne bismo čuli da magistar digitalne umetnosti Marija Popivoda već ima gotov projekat.
Međutim, em je Slavija tesna, em su nužne brojne dozvole za iseljenje kipa (i groba) Dimitrija Tucovića, a i "Dafinina” i Mitićeva rupa su i urbanistički >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i imovinski sporni. Elem, prepreke se i daju savladati, ali kako ćemo prevladati potrebu za tim megalomanstvom bez pokrića koje je, izgleda, sve češće što su vremena teža.
I Avalski toranj, simbol Beograda, obnovoljen je uz povećanje visine. Nije ni kopija, ni original. Ali jeste svojevrstan spomen inatu. I dobu u kojem se tako šta može sazdati samo uz državni reket, ali nije moguće normalno, ili na slične "društveno odgovorne načine” nahraniti gladne, besposlene i decu u specijalnim školama.
Ako je krst na ulazu u Kragujevac izraz plitkog lokalpatriotskog kaćiperstva, onda onaj što će se još skuplji i veći podignuti u Nišu, teško može da se opravda time da će oko njega biti muzeji i učionice posvećene hrišćanstvu i Konstantinu.
Ali ne, naša prosečna, a i „elitna pamet" tera nas da blenući u ogromne krstove i tornjeve ne vidimo gde zapravo živimo. Ili - pred Petnicom nema ni krsta ni tornja, katkad ni redovne apanaže iz budžeta, pa su ipak uspešni u onom što se zamišlja da će se, valjda, raditi pod nesuđenim Teslinim tornjem.
