Izvor: Politika, 04.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Toranj
Treba li reći odmah, ili na kraju, da nam je nacionalna osobina da budemo – antiprotivni! Ili banalnije: "Ne daj bože, da se Srbi slože", što naravno podrazumeva da se nikad neće složiti.
Tako i u slučaju srušenog beogradskog, i više od toga, nacionalnog simbola, Avalskog tornja. Za neverovati je da smo izdržali u slozi čak pune tri godine, otkako je Bato Milatović, novinar Radio/televizije Srbije, gotovo egzaltirano najavio svoju ideju o podizanju novog tornja. Ali, ne lezi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vraže.
Nekom je zasmetalo, pa je našao da se u svetu takvi tornjevi ruše zarad digitalne televizije, a eto mi svetu uprkos... Međutim, ako je i od kolega, mnogo je, pošto je – neprovereno. Jer, ako smo i skloni "bacanju para", za šta su optuženi svi koji su sve ove godine davali novac, vreme i angažman, ne bi se moglo to reći i za Japance, koji i te kako odmere svaki uloženi jen. Japanci upravo ubrzano grade toranj namenjen digitalnoj konverziji, koji treba da bude završen do 2010. godine. Visina mu je 1968 stopa (preko 600 metara). Toranj nazvan Novi tokijski toranj, biće skoro dva puta viši od postojećeg, inače replike Ajfelove kule, i pedesetak metara viši od tornja u Torontu, vlasništvo Si-En-Ena. A ko bi se usudio da za Japance kaže da nemaju razvijenu telekomunikacionu infrastrukturu.
Zato, kažu u Udruženju novinara Srbije, koje je odmah krenulo u akciju podržano od RTS-a, a zatim i od Ministarstva za kapitalne investicije, izgradnja tornja nije bila samo emotivno natopljena akcija. Njegovu opravdanost i iz tehnoloških razloga, podrobno je izračunao tehnički direktor RTS-a Radiša Petrović. Dakle, postoji kompletna tehnička dokumentacija, a o emocijama kasnije. U materijalu inženjera Petrovića, i za laike jasno piše da je teritoriju Beograda nemoguće pokriti radio i TV-signalima bez objekta koji ima gabarite srušenog tornja. "Zato se mnoge stanice slabo vide i čuju i tako će biti sve dok toranj ponovo ne podignemo, i jedva čekam taj dan", stoji u jučerašnjem (od 3. avgusta) saopštenju Petrovića.
A sada, ipak, i o emocijama, što da ne?!
Za izgradnju tornja treba 6,5 miliona evra, a za ove tri godine sakupljena je polovina, što je svojevrsni rekord. Iako je na početku bilo nevernih Toma, iako je ideja dobra, najmanje su sumnjali da je to "nemoguća misija" umetnici, novinari, pa i političari. Ovog puta na zajedničkoj barikadi, u javnim aukcijama prodato je oko stotinak umetničkih dela, i uz spot (tekst Ljubivoje Ršumović, muzika Kornelije Kovač), istrajno iz dana u dan, iz sata u sat, krenula je akcija za izgradnju Avalskog tornja. Predsednik UNS-a Nino Brajović i generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijanić potpisali su sporazum o zajedničkoj akciji. Tijanić je i predsednik Odbora za izgradnju tornja. Sve do sada akcija je vođena bez mrlje, a usput kroz emisiju "Avalski toranj", koju je malo ko propuštao, naučili smo se kulturi dijaloga...
Uključili su se i sportisti, igran je teniski meč u korist tornja, a planira se još sportskih manifestacija, što je podržao i gradonačelnik Nenad Bogdanović. Vlada Srbije obezbedila je 2,5 miliona evra za ovu godinu i danas u deset sati je još jedan u nizu sastanaka u Ministarstvu za kapitalne investicije. I te kako je dragocen i nepregledni spisak naših iz dijaspore koji su dali svoje priloge. Jer, Avala je i njihova...
Kad se sve to vidi, pa se prisetite rečenice vladike Nikolaja Velimirovića koju je često izgovarao naš kolega Bato Milatović da "ako nešto radiš za zahvalnost, nemoj ni raditi!", ovaj "hladan tuš" koji teško da je obojen nekim ozbiljnijim motivima, pristigao od kolega, trebalo bi shvatiti kao kratki, prolazni letnji pljusak. Borba za tiraž i egzistenciju, ipak, ne bi trebalo da ide baš po svaku cenu, i baš preko – tornja. I to našeg, Avalskog, naše "Avale plave" kako je pevao Crnjanski u svome lamentu.
Inače bi ispalo da smo naivno poverovali da su se, bar oko tornja, Srbi nekako složili.
Mirjana Radošević
[objavljeno: 04/08/2006]
