Izvor: Politika, 28.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Toplo, toplo, toplije
Đavo je odneo šalu i suočavanje sa činjenicom da su klimatske promene koje sami izazivamo realnost – ne može više da se odlaže. Globalno zagrevanje je postalo neosporno: kraj prošle i početak ove godine doneli su ubedljivu pobedu onih koji tvrde da to nije prirodni fenomen, već posledica industrijske nebrige. Ostalo je samo pitanje: šta učiniti da se to, ako već ne može da bude sasvim zaustavljeno, barem uspori.
Ugledni stručni časopis "Sajens" ("Nauka"), napravio je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jedan eksperiment: analizirao je 928 nasumice odabranih naučnih radova koji sadrže odrednicu "klimatske promene". Ni u jednom nije bilo osporavanja teze da je globalno zagrevanje izazvano sagorevanjem fosilnih energenata.
Ali konačnu presudu, po svemu sudeći, donosi dokument koji će zvanično biti objavljen 2. februara, ali čiji je sadržaj već postao dostupan: "Četvrta procena Međuvladinog komiteta o klimatskim promenama" (IPCC), studija u čijoj izradi su učestvovali vodeći svetski eksperti u ovoj oblasti,
zaključila je da je globalno zagrevanje proces koji se zbiva mnogo brže i sa mnogo težim posledicama nego što je dosad procenjivano. Učestalost pustošnih oluja poput one koja je pre nekoliko dana zahvatila sever Evrope dramatično će porasti. Do kraja veka nivo mora će biti viši za jedan metar, snega će biti samo na najvišim planinama, pustinje će veoma uznapredovati, a topli talasi će se smenjivati jedan za drugim.
Konsenzus naučnika
Kako je u prošlu nedelju preneo londonski "Obzerver", na ovaj ili onaj način u izradi ovog dokumenta učestvovalo je nekoliko hiljada naučnika, koji o klimatskim procesima imaju različita mišljenja. U procesu finalizacije izveštaja debatovano je o svakom paragrafu, tako da je na kraju u završnu verziju ušlo samo ono oko čega je postignut naučni konsenzus. "To je vrlo konzervativan dokumenat – i to je ono što ga čini tako strašnim", citirao je britanski nedeljnik ocenu jednog uglednog klimatologa.
"Četvrta procena" će 2. februara biti predstavljena na seriji konferencija za štampu koje će se simultano održati na različitim meridijanima. Tom prilikom će biti istaknuto sledeće:
• 12 od poslednjih 13 godina su najtoplije otkako su počela meteorološka merenja;
• temperature okeanskih voda su porasle u dubini od najmanje tri kilometra od površine;
• lednici i stalni snežni pokrivači su smanjeni na obe zemljine polulopte;
• nivo svetskih mora i okeana raste po stopi od najmanje dva milimetra godišnje;
• hladni dani i noći i mrazevi su postali ređi, dok su dnevne i noćne vrućine, kao i vreli toplotni talasi, u porastu.
Po autorima, uzrok ovome je jasan: "Veoma je verovatno da je (veštački izazvan) porast gasova koji izazivaju efekat staklenika u atmosferi u najvećoj meri doprineo porastu prosečnih temperatura od sredine 20. veka".
Do danas, ove promene su izazvale porast temperature od 0,6 stepeni. Ne zaustavi li se postojeći trend, planeta će biti toplija za tri stepena do 2100, uz mogućnost porasta i od 4,5 do pet stepeni. A kao odgovor skepticima koji tvrde da su za sve krive promene na Suncu, ovaj ekspertski tim zaključuje da industrijska zagađenja imaju pet puta veći uticaj na klimu od bilo kojih fluktuacija u sunčevoj radijaciji.
Završna poruka – i finalna presuda – mogla bi da glasi: planeta Zemlja se približava momentu kada će porast ugljen-dioksida u atmosferi izazvati nepovratne klimatske promene.
Može li se nešto učiniti da do toga ne dođe?
"Mi smo sada u situaciji alkoholičara koji priznaje da ima problem", prokomentarisao je ovu klimatsku zavrzlamu profesor Piter Koks sa britanskog Ekseter univerziteta. "Dakle, na samom smo početku".
Povratak nuklearki
Zaustavljanje klimatskih promena zahteva pre svega odlučne mere politike: ograničavanja industrijskih emisija ugljen-dioksida, reorganizaciju energetskih strategija i slično, što je skupo, utiče na globalnu konkurentnost i zahteva promenu svakodnevnih navika, što ima i svoju političku cenu. Otuda, mukotrpno natezanje oko realizacije Kjoto protokola, dogovora koji je 1997. u Japanu postiglo 39 industrijalizovanih nacija, o tome da se do 2008, odnosno 2012, emisije šest glavnih gasova koji izazivaju efekat staklenika u atmosferi, u proseku smanje za 5,2 odsto u odnosu na nivo iz 1990.
Iz protokola je, sa ustoličenjem Bušove administracije, praktično istupila Amerika: nacija koja sa 5 odsto svetskog stanovništva globalnom zagrevanju doprinosi sa 25 odsto.
Evropa je, međutim, odlučila da održi reč i preuzme globalno liderstvo u ovoj oblasti. U Briselu je, u drugoj nedelji januara, objavljen cilj da se "gasovi staklenika" smanje za 20 odsto do 2020, a u slučaju da se postigne globalni konsenzus o redukciji, taj cilj bi bio povećan na 30 odsto.
To podrazumeva i novu energetsku politiku, manje zavisnu od goriva kojima je osnova nafta. Ali, to podrazumeva i to da se jedan strah zameni drugim: većim oslanjanjem na nuklearnu energiju. Izbora, međutim, nema: od dva zla treba izabrati manje.
Milan Mišić
-----------------------------------------------------------
Izveštaj o klimi će šokirati svet
London - Izveštaj UN o klimatskim promenama pružiće do sada najpouzdanije dokaze o vezi ljudskih aktivnosti i globalnog zagrevanja.
"Može se očekivati da će izveštaj šokirati svet," izjavio je šef Međuvladine komisije o klimatskim promenama Rajendera Pačauri govoreći o izveštaju UN o klimatskim promenama koji će biti objavljen 2. februara u Parizu.
"Sve je više dokaza širom sveta o efektu staklene bašte koji izaziva povećanje temperature od 4,5 stepena Celzijusa u ovom stoleću, povećanje nivoa mora, topljenje lednika, čudne vremenske fenomene i probleme s dostupnošću pitkoj vodi,"izjavio je Pačauri.
[objavljeno: ]
