Izvor: Blic, 20.Jul.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Topli zvuk sa brda
Da sam pre nedelju dana umro -Peruđu nikad ne bih video. Oh, kako bih se kajao. Kad je onomad veliki Tvorac pravio svet i Alpima razdvojio Apenine od ostatka Evrope, na rukama mu preostade malo materijala i to grumenje pobaca nasred čizme potopljene u vodu Mediterana. Tako je nastala Umbrija, prekrasna oblast u središnjem delu Italije sa desetak starih, sve lepši od lepšeg, gradova na brdima.
Upravni centar, najveći grad cele pokrajine i glavni grad istoimenog Okruga, Peruđa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << liči na gnezdo koje izrasta iz bezbrojnih bašta punih cveća, voća i pergola.
Idilični predeli opijaju kao orvietsko crveno vino, a namernik stiče utisak da je veliki Graditelj ovaj grad direktno sa nebesa spustio baš na to uzvišenje da na radost ljudi živopisna celina istorije i lepote večno greju dušu i slave život. Nekad etrurska naseobina sa prvim čempresima i univerzitetski centar iz XIV veka, Peruđa je danas grad muzeja, čokolade, poljubaca, ludog Materacija, minimetroa i muzike.
Grad mističnih majstora ranog perioda modernog slikarstva u čijim delima otkrivate kako tela pripadaju renesansi, a duše srednjem veku, ima u raskošnoj Palati Dei Priori. Najsentimentalniji muzej na svetu sa besmrtnim ostvarenjima Pisana, Peruđina, Fabrijana, Bozolija, Pjera dela Frančeska, Pinturičija, Dona Donija, Kaporalija, Rafaela. Postavka lokalne umetnosti tera na ushićenje baš kao i šetnja do Fontane Mađore koju su pre osam vekova sagradili umetnici i naučnici, etrurskog bunara i slavoluka starog više od dva milenijuma ili pogled sa predivnog vidikovca na beskrajan okean umbrijskih brda i zelenila. Malo su logični putevi koji tako snažno spajaju beogradsku kaldrmu i kamene pločnike Peruđe.
Osim tri milenijuma putovanja kroz neizvesnost civilizacije, postoji u unutrašnjoj arhitekturi prošlosti i neki čudan zajednički lepak. Da li izraženi slobodarski ponos, spremnost za zabavu ili strast ka džezu, tek, držimo se na teško objašnjiv način. Zato se radujem potpisivanju sporazuma o saradnji Gradova koji podrazumeva podršku Beogradu u kandidaturi za evropsku prestonicu kulture 2020.
Umbrija džez festival, jedan od 11 ovdašnjih letnjih događaja, mlađi je, ali mnogo napredniji rođak Beogradskog džez festivala. Dok je beogradska manifestacija posle nekoliko nezaboravnih godina počela da gubi značaj, ova u Peruđi ubrzo postaje prvorazredni muzički događaj. Atrakcija svetskih razmera svake godine tokom deset julskih festivalskih dana privuče desetine hiljade gostiju sa svih strana. U tradiciji slobodarskog i tolerantnog „svetionika na brdu" koji je od obližnjeg Asizija preuzeo poruku mira u želji da „oružje ućuti, mržnja ustupi mesto ljubavi, uvreda praštanju i nesloga jedinstvu", Umbrija džez promoviše neobavezni koncept „svega dovoljno": od tradicionalnog diksilenda, preko svih oblika bapa, bluza i fjužna, modernog džeza, ciganskog svinga, do fanka, soula, roka i etno zvukova sa naglaskom na italijanskom doprinosu modernim džez tokovima. Festival čuva status perjanice u ogromnoj konkurenciji sličnih evropskih festivala veštinom da stalno pakuje neodoljivu ponudu. A zabavu, osim centralnih koncerata u Santa Đulijana areni, gde pod otvorenim nebom može da se smesti sedam hiljada ljudi, nude brojna mesta u Gradu gde se neprestano do duboko u noć svira, peva i igra.
Pored Soni Rolinsa, Markusa Milera, Čika Korije, Peta Metinija, Nore Džouns, Marka Noflera, Herbija Henkoka, Tonija Beneta, grupa Menheten Transfer i Inkognito, horda anonimaca je stigla iz raznih džez škola da se predstavi po ulicama, crkvama i klubovima.
U takvom ambijentu, muzika kroz zvuke, jezike i boju kože svojih učesnika dokazuje dodatnu vrednost zajedništva. Virtuoznost, kreativnost i strast stapaju se u smisao poruke: Tradicija je čuvanje lepote.
