Izvor: RTS, 05.Jun.2013, 21:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Toplane, začarani krug dugovanja
Potrošači za grejanje toplanama duguju 23 milijarde dinara. Isto toliko, daljinski sistemi duguju za gas i mazut. Toplane sa resornim ministarstvom pripremaju prelazak na naplatu grejanja po utrošku.
Toplane teško izlaze iz začaranog kruga dugovanja - potrošači im za grejanje duguju 23 milijarde dinara, a gotovo isto toliko, daljinski sistemi duguju za gas i mazut. Robne rezerve od danas šalju opomene na adrese 30 toplana, jer nisu ni platile niti vratile mazut za prošlu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << godinu. I "Srbijagas" preti da će blokirati sve one koji ne sklope reprogram.
Zbog dugova, dobavljači i banke drže račun kruševačke toplane u blokadi od sredine maja. Kako bi ga odblokirali i smanjili troškove, zaposleni su se saglasili sa poslovodstvom da odu na dvomesečni odmor, uz platu od 65 odsto.
Direktor "Toplana Kruševac" Dragan Azdejković kaže da su doneli program da ta ušteda ne traje samo dva-tri meseca, već da imaju uštedu cele godine i da probaju kroz energete uz racionalno poslovanje uštede još milion evra.
I poslovanje drugih toplana guše višegodišnji gubici. Pokušavaju da poboljšaju naplatu, pa većina i domaćinstvima i privredi nudi otplatu dugova za grejanje na rate do kraja godine, i to bez kamate.
Dejan Stojanović iz "Udruženje toplana Srbije" kaže da se stalno nalaze u jednom lancu, gde nikako ne mogu da dostignu pozitivnu nulu.
"Svi moraju imati na umu da toplane uglavnom uslugu koju pružaju šest meseci, naplaćuju 12 meseci i zato je besmisleno da bilo ko očekuje da se ti dugovi mogu platiti neposredno po završetku grejne sezone", kaže Stojanović.
Istraživanje Cesida sa Stalnom konferecijom gradova i opština, uz pomoć finske vlade, pokazuje da je deo dugovanja nenaplativ. Daljinski sistemi finansijski zavise od lokalnih samouprava, u čijoj su nadležnosti.
"Od 1. februara 2013, prema odredbama Privremenog trgovinskog sporazuma, to više nije moguće. Nije moguće subvencioniranje javnih komunalnih preduzeća iz budžeta. Znači imamo finansijski neodrživ sistem", ističeMarko Blgojević iz Cesida-a.
Najveći problem je to što cena grejanja nije usklađena sa cenom energenata. Bez državne pomoći i mazuta iz robnih rezervi, polovina toplana ne bi mogla ni da radi. Ministarstvo energetike pripremilo je plan za veće korišćenje biomase.
Pomoćnik ministra energetike Dejan Trifunović kaže da ćemo imati15 toplana u Srbiji koje će u naredne četiri godine zameniti svoja postrojenja i kotlove i preći na biomasu.
"Dobijate grejanje koje bi bilo jeftinije recimo za nekih 30 odsto u odnosu na ovo što je sada", kaže Aleksandar Kovačević sa Oksfordskog instituta za energetske studije.
Toplane sa resornim ministarstvom pripremaju i prelazak na naplatu grejanja po utrošku.
