Izvor: Mondo, 30.Okt.2014, 17:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Toni Parsons će pisati i o Srbima?
Sa piscem bestselera "Čovek i dečak", ćaskali smo o njegovim inspiracijama, Srbiji, društvenim mrežama, novom romanu...
Foto: Mondo, Tamara Sekulović
Toni Parsons (60) se proslavio romanom "Čovek i dečak", koji je objavio 1999. godine. Teme koje obrađuje u svojim delima su u vezi sa porodicom, ljubavlju, seksom, a sada je promenio i žanr i teme.
Zašto?
Uspeh koji je ostvario pre 15 godina nije ponovio, pa je Parsons shvatio da mora nešto >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << da promeni. Njegov novi roman "Jedan po jedan", je triler koji je predstavio na Sajmu knjiga u Beogradu, a uveliko je postao svetski hit.
"Vaš loš imidž je nepravedan"
Parsons je izrazio svoje žaljenje za negativinim imidžom koji Srbija ima u svetu, rekavši da je to pogrešno i nepravedno. Takođe je najavio da će napisati još najmanje dve knjige o detektivu Maksu Vulfu, između kojih će biti još nekih kratkih priča, a u njima, možda, i likovi iz Srbije!
Protagonista je muškarac - detektiv za ubistva Maks Vulf, koji treba da stane na kraj arogantnom krvoloku, koji naizgled nasumično ubija moćnike: bankare, političare...
Vulf je sa jedne strane plahoviti detektiv, a sa druge samohrani otac petogodišnje devojčice i ne može da spava. Tu se ogleda Parsonsov osvrt na njegova ranija dela. Vulf nije "samo" detektiv koji živi isključivo za svoj posao i noću pije viski, već je i roditelj, čime mu je data jedna intimnija i opipljivija nota kao fiktivnom liku.
"Pokušao sam u svom delu da prikažem vreme u kojem smo sada i samim tim je društvena mreža poput Twittera, neizostavna u priči. Da je u doba Džeka Trboseka postojao internet, on bi sigurno tvitovao o tome, jer je bio taj profil ubice, koji bi se hvalio svojim zločinima", rekao je Parsons na konferenciji za novinare u Studentskom kulturnom centru u Beogradu.
Parsons je pričao o svojoj potrebi da se ovim delom dokaže svetu, pa smo ga pitali - odakle dolazi ta potreba i zbog čega?
"To nije bila pretežno psihološka potreba, već sam više želeo da dokažem izdavačima da to mogu da uradim, a za to postoji samo jedan način - da napišem knjigu. Posle dve godine razmišljanja o tematici knjige, nadahnuo me je prolazak kroz ulicu Bejker u kojoj se nalazi muzej Šerloka Holmsa, koji je uvek pun posetilaca. Naravno, ne poredim sebe sa Arturom Konanom Dojlom, svi ti veliki pisci su mnogo puta bili uspešni, a ja sam do sada samo jednom, ali tu je cilj, tu je merilo koje su oni postavili i kojem ja težim. Morao sam naravno i sebi da dokažem da sam na pravom putu, da sam u stanju da to uradim. Nisam bio sto posto siguran, znao sam da mogu naporno da radim, ali nisam mogao da budem potpuno siguran da ću postići uspeh, a to je bio jedini način".
Parsons je pričao o mržnji prema bankarima, koja se pojavila u njegovom narodu tokom aktuelne ekonomske krize, kada su mnogi ljudi ostali bez posla i plata. To mu je bila inspiracija za smer u kojem će njegov roman da se kreće.
Da li, možda, "Revolucija", roman komičara Rasela Brenda i ideje koje on promoviše, mogu da donesu neke pozitivne promene u društvu?
"Ne mislim da su revolucije naročito pogodan način. Promene su naravno neophodne, ali mislim da je revolucija recept za potpuni socijalni nered i društveni haos. Uvek postoji mogućnost za promenama u svetu, ali ne verujem da takve stvari mogu da dođu od komičara milionera. Ne bih poverio ni njemu, ni bilo kome drugom da vodi revoluciju. Ne želim da to iko radi u moje ime. Dokazalo se u istoriji da je retko koja revolucija prošla bez krvi, a retko je donela nešto zaista dobro".
