Izvor: Večernje novosti, 20.Feb.2013, 23:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tolstojev čukununuk: Vidi Beograd, pa umri

NEKA čudna misao opsedala je i progonila, decenijama, Genadija Murigina Ivanoviča Tolstoja da vidi Srbiju. Kaže: da je vidim pre nego što odem s ovog sveta.U sećanju je poneo najlepše priče majke Ane i oca Filipa, praunuka slavnog ruskog pisca, koji su drugovali sa srpskim vojvodama, sveštenicima i mnogim umnim ljudima koje je sudbina progona posle Prvog srpskog ustanka zaustavljala u sibirskim prostranstvima nekadašnje, carske Rusije.Nisu mu bile teške godine, troši osamdeset i treću, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ni oko šest hiljada kilometara, koje je prevalio iz Novosibirska. Želja je od svega bila jača. Da se sretne sa Srbijom i ispuni zavet predaka: "Možeš da obiđeš ceo svet, ali Srbiju nemoj da zaobiđeš."- Želeo sam barem jednom, samo jednom, da udahnem vazduh moje bratske, junačke Srbije - kaže. - Ne znam koliko ću poživeti, ali sam siguran: sad mogu mirno da umrem.Dok u šetnji Beogradom upija slike iz priča i sećanja njegovih roditelja, današnja prestonica Srbije je za njega "nešto drugo".- Ali je moje srce puno, a vremena je malo - govori. - I da trajem... ma, koliko god da trajem, ne bi mi bilo dovoljno da vidim sve što sam odavno želeo. Sa godinama, a vidite da ih imam i previše, želja mi je bivala sve snažnija. Da poljubim ovo parče planete, ponesem grumen zemlje. I, sad, da zavetujem moje potomke da me s ovim grumenom sahrane. Genadij Murigin Ivanovič Tolstoj je profesor Međunarodne slavenske akademije, autor desetina zbornika i publikacija, brižni sakupljač istoriografskih beležaka o viševekovnim vezama srpskog i ruskog naroda, posebno značajnim za vreme carske Rusije. Uz to je i slikar, čiji su radovi u gotovo svim galerijama svetskih metropola. - U tome je tek deo mog života, ali to nije i ono što čoveka uvek ispuni do kraja. Duša, kao što je moja, tražila je još nešto. Mir! A srce - punoću. Moje je tek sada puno, ali nemirno pred ovim tragovima bezumnog bombardovanja - govori dok dugo stoji na trotoaru Ulice kneza Miloša.U beogradskom hotelu "Park" čukununuk slavnog ruskog pisca zakupio je sobu. Ali nije spavao.- Kako da spavam, a najlepšu zoru na svetu da ne slikam. I sva ova lepa ljudska lica vašeg naroda. Vama je to možda obično. Meni nije.Otputovao je, u sredu. Pre toga je obišao Hram Svetog Save. Posetio Srpsku akademiju nauka i umetnosti, poklonio se senima patrijarha Pavla u Rakovici. I, pred let sa surčinskog aerodroma telefonirao sinu u Novosibirsk:- Moj san je ispunjen - kazao je. - Sad mogu mirno da umrem. A ti upamti šta sam ti rekao.LEPE I TUŽNE SLIKE SVOJIM foto-aparatom Genadij je beležio slike Beograda. Ali, one, naružene bombama, nije želeo da ovekoveči. - Ne treba mi dodatna tuga - kaže. - Dovoljno sam tugovao i bolovao dok je Srbija, devedesetih, stradala. Ko da zaboravi pogrom na Kosovu i Metohiji?! Imao sam želju i tamo da odem. A tamo možda ne bih izdržao susret sa nečijom tuđom vojskom oko drevnih, prelepih manastira.

Nastavak na Večernje novosti...