Izvor: B92, 17.Maj.2015, 16:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tolerišemo nasilje, pa se čudimo
Tragedija koja se dogodila u okolini Kanjiže ponovo je postavila pitanje da li smo kao društvo svesni onoga što nam se dešava pred očima.
O tome je u vestima B92 govorila porodična psihoterapeutkinja Vera Despotović, koja je istakla da u slučajevima ovakvih tragedija uvek postoji i kolektivna odgovornost za nereagovanje, pošto se nasilje u porodici u ovakvom obimu nikad ne događa odjednom i iznenada.
“Kada čujemo da se dogodilo još jedno monstruozno ubistvo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << to je ozbiljan alarm. Ovde govorimo o velikoj tragediji i ozbiljnom signalu društvu. Ovo šalje mnogo poruka, samim tim što se čini da se ne radi o ozbiljnom psihičkom poremećaju napadača, već sve liči na svesni čin i odgovor na nešto na šta on nije bio zadovoljan jer je očekivao da sin posluša njega“, kaže Despotovićeva.
R.Š. je jutro posle svadbe usmrtio suprugu, snaju i njihove roditelje.
“On je ubio suprugu i njene roditelje, snaju i njene roditelje, ali se iskontrolisao kada je u pitanju njegov sin. Verovatno su višestruki razlozi, čini mi se da se ovakvi zločini događaju u manjim sredinama, to su sredine koje su izolovane i gde su predrasude jake, tolerancija na nasilje je izražena. Ako je već bilo svađa na svadbi, to je neko morao da čuje, da pozove policiju. To je tolerancija na nasilje, radi se o tome da ljudi misle, da je to privatna stvar i da neće da se mešaju“, navela je Despotovićeva.
U medijima su se pojavili natpisi da je ubica bio “mrtav pijan“, međutim to može da bude samo jedan od razloga za ovakav zločin.
“U ovoj situaciji postoji nekoliko faktora, povezano je i sa konzumiranjem alkohola, ali je okidač verovatno bio kad se svadba završila, kad je shvatio da definitivno nije uspeo da odgovori sina, osetio se poraženo, nemoćno i tu vidimo da se radi o jakim tradicionalnim stavovima, da se otac poštuje i da njegova odluka bude poslednja. Kad to nije urodilo plodom, uzeo je stvar u svoje ruke i presudio“, ističe Despotovićeva.
Prema njenim rečima, nemoguće je reći da je R.Š. zločin počinio u afektu.
“Možda je mislio da je mlada imala uticaj na njegovog sina. Ipak, neki razum je postojao, poštedeo je sina, ali je ubio sve koji su se protivili njegovoj odluci. To nije afekat, naročito pošto je otišao u drugo selo i nastavio da ubija. Mogao je tokom puta da razmisli. Ipak, ključno je to što niko nije ozbiljno shvatio veliki alarm, na pretnje koje dugo traju treba reagovati. Uvek ima kolektivne odgovornosti usled nečinjenja“, zaključila je Despotovićeva.
Ova tragedija je podsetila na onu koja se dogodila 2013. godine, kada je Ljubiša Bogdanović u selu Velika Ivanča kod Mladenovca ubio 13 ljudi, a potom pokušao da ubije svoju suprugu i izvrši samoubistvo.
Neposredno potom, u Kažiprstu B92 je o fenomenu masovnih ubistava govorio psiholog Aleksandar Dimitrijević, koji je rekao da uzroke ovakvih tragedija treba tražiti duboko u društvu.
To je bilo jedno od najvećih masovnih ubistava u poslednjih 15 godina.
