Izvor: RTS, 23.Sep.2011, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Today's Zaman: Pogled na Srbiju sa Bosfora
Uprkos negativnim istorijskim činjenicama i gorkim iskustvima koja udaljavaju dve najveće sile na Balkanu (Tursku i Srbiju), lideri obe zemlje su doneli sračunatu odluku da premoste jaz i neguju bilateralne odnose na svim poljima, ocenjuje autor istanbulskog lista "Today's Zaman".
Da biste videli savršen primer toga kako su Turci i Srbi počeli jedni druge da posmatraju u pozitivnom svetlu morate pročitati nagrađivanu knjigu "Hamam Balkania" renomiranog srpskog autora Vladislava >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Bajaca. Ova knjiga, koja je 2008. godine dobila međunarodnu književnu nagradu Balkanika, nedavno je prevedena na turski.
Predsednica srpske skupštine Slavica Đukić-Dejanović jednom prilikom mi je ispričala šalu o izgledima njene zemlje da postane članica Evropske unije koja kruži Beogradom.
Ona glasi ovako:
Srbija će postati punopravna članica Evropske unije kada Turska, koja i dalje ima status kandidata, preuzme šestomesečno predsedavanje Unijom.
U intervjuu listu Tudejz Zaman u junu Bajac je izjavio da očekuje negativnu reakciju na knjigu u svojoj domovini, naročito od srpskih ekstremno-desničarskih nacionalista, ali nije bilo tako.
Bajac tvrdi da su obe zemlje postale žrtve predrasuda i političke eksploatacije, uprkos viševekovnim sličnostima u istom geografskom području. Međutim, to se promenilo.
Ohrabrujuće je videti da Srbi ne pokazuju nikakvu nelagodnost i da izgledaju zadovoljni principijelnim pristupom turske spoljnje politike u smislu poštovanja kulturne, etničke i duhovne razlnolikosti, kao i očuvanja balkanskog društvenog miljea. Ankara prepoznaje ključni značaj Beograda u uspostavljanju mira i stabilnosti na Balkanu.
Zato je Beograd proteklih godina u velikoj meri podržavao turske incijative za uspostavljanje mira na Balkanu, gde se devedesetih godina odigrao najkrvaviji sukob u Evropi posle Drugog svetskog rata.
Održavanje trilateralnih samita Bosne i Hercegovine, Srbije i Turske, kao i sličnih sastanaka Turske, Hrvatske i Srbije, dalo je značajne rezultate koji su odveli Balkan u pravcu integracije u Evropu.
Presudna odluka srpskog parlamenta da uputi izvinjenje za masakr nad bosanskim muslimanima, 1995. godine u Srebrenici, predstavljala je prekretnicu u tom dijalogu.
Kada se na komemoraciji povodom 15. godišnjice srebreničkog masakra prošle godine u Bosni i Hercegovini turskom premijeru Redžepu Tajipu Erdoganu pridružio srpski predsednik Boris Tadić to je bio istorijski trenutak. To je bio znak hrabrosti srpske snage i dokaz da iskreno žele konstruktivni dijalog. Na poslovnom planu smo videli uspon posle potpisivanja sporazuma o bezviznom režimu u julu 2010. godine, kojim je omogućeno slobodno kretanje ljudi dve zemlje.
Trgovinski obim još nije dostigao željeni nivo, ali očekuje se njegove povećanje - cilj je da u sledećih nekoliko godina dostigne cifru od tri milijarde dolara. A što je najvažnije, privrede dve zemlje nisu konkurentske, već se nadopunjuju. Turske kompanije mogu u velikoj meri profitirati od investiranja u nameštaj, građevinu, prehrambenu i tekstilnu industriju, kao i telekomunikacije, dok srpske firme mogu da iskoriste potrošačko tržište u Turskoj.
Turska avionska kompanija "Turkiš erlajnz" pominje se kao potencijalni kupac na tenderu za prodaju srpskog avio-prevoznika "Jat ervejza". Ako se to ostvari, postojaće saradnja i u oblasti avijacije.
Turska aktivno lobira za integraciju Srbije u evroatlantske institucije, a naročito NATO, kao i uključivanje te zemlje u proces prijema u Evropsku uniju. Ali Srbija je, baš kao i Turska, naišla, a neočekivani problem u svojim evroatlantskim ambicijama zbog protivljenja Nemačke. U stvari, predsednica srpske Skupštine Slavica Đukić Dejanović jednom prilikom mi je ispričala šalu o izgledima njene zemlje da postane članica Evropske unije koja kruži Beogradom.
Ona glasi ovako: Srbija će postati punopravna članica Evropske unije kada Turska, koja i dalje ima status kandidata, preuzme šestomesečno predsedavanje Unijom.
Ironija je velika, ali ilustruje problematičan odnos koje su velike sile u Evropskoj uniji, poput Francuske i Nemačke, zauzele prema nekim zemljama. Zato ne bi trebalo da predstavlja nikakvo iznenađenje to što Nemcima najviše smetaju sve bliskije srpsko-turske veze.
Nemačka, koja se snažno zalagala za raspad Jugoslavije devedesetih godina, uvek je bila protiv stvaranja jake, nezavisne i nesvrstane dražave na Balkanu, bilo da se radi o Srbiji ili Turskoj. Srbi smatraju da Nemci traže izgovor da onemoguće da njihova zemlja zauzme vodeću ulogu u regionu, dok, istovremno, promovišu brzi ulazak Hrvatske u Evropsku uniju.
Neki u Srbiji čak sumnjaju da Nemačka stoji iza nedavnih provokacija u oblasti duž granice sa Kosovom, u kojoj žive etnički Srbi. Zato je za mene bilo sasvim logično kada sam čuo gospođu Slavicu Đukić Dejanović kako hvali ulogu Turske i izražava želju njene zemlje da ojača veze sa Turskom.
"Turski spoljnopolitički establišment je bio u stanju da razume često složenu poziciju Srbije i njenog susedstva mnogo bolje od bilo kog drugog i to nam je zaista mnogo pomoglo. U poređenju sa zapadom, turski pristup problemima u regionu izgledao je mnogo bliži našem", rekla je ona u jednom intervjuu koji je prošle godine dala listu Tudejz Zaman.
Ističući lokalno vlasništvo i regionalnu saradnju, ona je ispravno istakla da treća strana često može da pogorša situaciju na Balkanu. "Nama je potreba regionalna saradnja sa Turskom oko mnogih pitanja", navela je ona.
Srbija je izručila sve osumnjičene za ratne zločine Haškom tribunalu, što je bio jedan od uslova Evropske unije za pozitivne izglede u procesu pridruživanja Uniji, ali sada se suočava sa drugim problemima kao što su tenzije u odnosima sa Kosovom i preostala nerešena pitanja u Bosni i Hercegovini. To bi na kraju moglo navesti na pomisao da Srbiji neće biti dozvoljeno da uđe u Evropsku uniju šta god da uradi.
Situacija veoma mnogo podseća na kiparsko pitanje, koje sprečava Tursku da postigne napredak u pregovorima, ili pre koje Francuska, Nemačka i još nekoliko članica Evropske unije koriste kao izgovor da blokiraju pregovore o ulasku Turske u Uniju.
Evropska unija nije uspela da položi test iskrenosti kada se Turska 2004. godine zalagala za usvajanje plana Ujedinjenih nacija (takozvanog Ananovog plana za rešavanje kiparskog problema), što je rezultiralo time da su ga kiparski Turci odobrili. Brisel je izdao Tursku i prihvatio nastojanja Kiparskih Grka da postanu članica iako je grčka strana ta koja je odbacila mirovni plan Ujedinjenih nacija.
Evropska unija je na neki način nagradila prkosnog partnera i kaznila tursku stranu koja želi kompromisno rešenje. Srbi sada s razlogom postavljaju slično pitanje: koliko daleko će morati da idu u ispunjavanju zahteva iz Brisela i da li će Evropska unija ispuniti usmena obećanja data javno ili iza zatvorenih vrata.
I Srbija i Turska se suočavaju sa sličnom dilemom i beznadežnom budućnosti kada se radi o Evropskoj uniji. Ali istorijski događaji znaju da budu šaljiviji nego što mnogi mogu da zamisle.
Evropska unija se danas suočava sa velikom krizom koja je nastala u evrozoni čije su prezadužene članice izazvale haos u Uniji. Nasuprot njoj, Turska privreda cveta, a politička stabilnost u zemlji traje već čitavu deceniju. Turska će bez mnogo problema ponuditi Srbiji privilegovani pristup ogromnom truskom tržištu od 74 miliona Turaka i direktno ulaganje turskih kompanija u srpsku privredu.
Turci su to učinili za Bugarsku i Rumuniju i mogu isto da urade za Srbiju. Turska, takođe, može da bude izlaz za srpske proizvode na mnogo šire potrošačko tržište Bliskog istoka, Srednje Azije, pa čak i Afrike.
Uveren sam da će partnerstvo Turske i Srbije u budućnosti doneti i mnogo više.
