Izvor: Politika, 14.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Tobože svemoćna” američka ambasada
Džon Lempi daje prilično nekritičan opis uloge Sjedinjenih Država u raspadu Jugoslavije i ratovima koji su usledili, što jako odudara od njegovog uravnoteženog prikazivanja sukoba i rata između Hrvata i Srba
Objavljujemo esej „The academic West and the Balkan test”, Alekse Đilasa, doktora sociologije, esej je objavljen u engleskom časopisu „Journal of Southern Europe and the Balkans”, decembra 2007. u prevodu autora.
-----------------------------------------------------------
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Posle Drugog svetskog rata, Grčka je bila jedina balkanska zemlja pod neposrednim uticajem Zapada, posebno Sjedinjenih Država. Akademske veze bile su takođe znatne i tretman Grčke u knjizi Džona R. Lempija stoga je posebno znalački i toliko obuhvatan pa ništa bolno i neprijatno nije izostavljeno. Tokom tri posleratne decenije Grčka nije postala ni demokratska ni prosperitetna niti je mogla da ukaže na druge uspehe. Makedonski Sloveni bili su potiskivani, a širenje univerziteta i emancipacija žena bili su sporiji nego u susednim komunističkim zemljama. Lempi detaljno obrađuje unutrašnje uzroke ovog nezadovoljavajućeg razvoja.
Ali, šta je s onim spoljašnjim uticajima? Ne bi li njima trebalo pripisati bar deo krivice? Lempijevo opisivanje britanske uloge u Grčkoj krajem Drugog svetskog rata i neposredno posle njega, prenebregava tradicionalne britanske vojnopomorske i trgovačke interese u Istočnom Sredozemlju, kao i Čerčilov instinktivni imperijalizam i preterano uporošćeni antikomunizam. Ostaje da se pitamo koje su bile pobude generala Ronalda Skobija (Ronald Scobie) kada je krajem 1944. koristio „veći deo Bezbednosnih bataljona koje je regrutovao Ralisov okupacioni režim” da razoruža od komunista predvođeni ELAS, najveću silu otpora Nemcima sa kojima je vlada Joanisa Ralisa kolaborirala. Naša radoznalost nije zadovoljena ni kada su u pitanju pravi razlozi za britansku podršku namesništvu pod atinskim arhiepiskopom, koga je sam Čerčil prethodno nazvao, što Lempi propušta da spomene, „kužni pop” i „preživeli iz Srednjeg veka”.
Lempi se takođe trudi da ublaži svaku kritiku Amerike, i ne samo u vezi sa Grčkom. Ponekad čini sledeće - pokaže kako je pojedini kritički argument pogrešan a onda brzo sasvim odustane od tog spornog pitanja. Iz knjige saznajemo da Sjedinjene Države „nisu delile britansko zanimanje za posleratnu Grčku...” Svakako, ali čovek želi da zna koliko su stvarno Amerikanci bili zainteresovani za posleratnu Grčku? Lempi je možda u pravu kada prekoreva grčke naučne radnike što su toliko dugo uporno nastojali da je američka intervencija u Grčkom građanskom ratu bila „presudna”. Ali, šta je bio njen tačan značaj? U vreme parlamentarnih izbora 1950, američka ambasada bila je „tobože svemoćna”. Međutim, tvrđenjem da nije bila svemoguća ne razjašnjava se njen politički uticaj i kontrola. „Amerikanci na odgovornim položajima” nisu „u početku” odobrili državni udar od strane pukovnika 1967; njihovo nerado prihvatanje „došlo je kasnije, pošto je protivudar od strane kralja i nekoliko starijih generala, koji bi bio prihvatljiva alternativa, pretrpeo neuspeh decembra 1967”. Ali, kraljevsko-vojni protivudar takođe je državni udar i šta dokazuje da bi koristio grčkom narodu? I treba li bilo kakav državni udar da bude prihvatljiv vodećoj demokratiji sveta? Na kraju, zar čitava američka posleratna politika prema Grčkoj nije nalik na istovremenu američku poraznu politiku u Latinskoj Americi?
Lempi daje prilično nekritičan opis uloge Sjedinjenih Država u raspadu Jugoslavije i ratovima koji su usledili , što jako odudara od njegovog uravnoteženog prikazivanja sukoba i rata između Hrvata i Srba. Na primer, on ispravno oslikava i Tuđmana iz Hrvatske i Miloševića iz Srbije kao u biti slične autoritarne nacionaliste. Ipak, čini se da Lempi nije kadar da nas obavesti da su penzionisani američki generali uz odobrenje Stejt departmenta obučili hrvatsku vojsku koja je proterala Srbe iz Hrvatske.
Nastaviće se
AleksaĐilas
[objavljeno: 15.04.2008]
.jpg)
