Izvor: Blic, 21.Jul.2016, 15:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
To što ste ostali u gradu ne znači da ne treba da letujete
„Sve je u glavi“, je rečenica koju smo pomislili barem hiljadu puta. E pa i leto je u glavi isto tako! Leto je apsolutno neka vrsta stanja uma, prirodna reakcija na to da nam priroda svima govori da malo usporimo. Ali šta ako moramo da radimo preko leta i šta ako ne možemo da odemo nigde. Šta se radi sa tom čežnjom koja probada stomak dok na užarenom asfaltu a podstaknuti mirisom rastinja na primer, imamo poriv da se momentalno katapultiramo na neku morsku obalu? Letuje u gradu, eto >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << šta.
Treba sačekati prvi slobodni vikend i od njega ukrasti jedan ceo dan, najbolje nedelju. Treba reći – „Okej, ja sam na moru“, a onda sebi ugađati na sve morske načine koji vam padaju na pamet, jer šta je more – voda, sunce, lagan tempo, lagani obroci i kafe sa sladoledom. Grad u kome se nalazite sigurno je prazan i to je ogroman bonus, jer to je sad neki drugi grad i dok su se svi kao miševi uvukli u svoje kuće od vrućine ili prosto nisu tu – vi ste sami sa vašim gradom i on želi da vam pokaže svoje drugo lice. Dopustite mu, verujte mu, istražite ga, nemojte samo da vas mrzi i da vas malko cimanja obeshrabri.
Tog dana izađite iz kuće sa slamnatim šeširom na glavi ispod kog apsolutno očigledno treba da se vidi kupaći kostim i ni malo ne treba da vas bude blam. Vi ste na moru i cela priča tu staje, u tobri imate peškir, kremu za sunčanje, knjigu, Plazmu i zaputili ste se ka nekoj vodi. U vašem gradu sigurno ima neki neotkriveni bazen, jezerce ili reka koja je prazna u određeno vreme ako ne i uvek.
Što se Beograda tiče ja praktikujem kraj Ade Ciganlije u ranim jutarnjim časovima, tik pred nudističku plažu ili Sportski Centar Vračar. Sportcki Centar Vračar tj njegov zatovren bazen je jedno apsolutno nerealno mesto. Leti se otvara bašta za sunčanje a kako je cela jedna strana u staklu osećaj nije klaustrofobičan. Sa druge strane neprocenjiv je osećaj koji imate dok se u kupaćem, zajedno sa nekolicinom jednako relaksiranih ljudi, švrćkate po prostoru koji je okružen zgradama od crvene cigle i sa čijih prozora dopiru zvuci uobičajnog života porodice koja se sprema za porodični ručak.
Kada se dobro isplivate i umorite, baterije napunite suncem. Načnite knjigu koja vam danima stoji na polici pa makar je nikada ne pročitali do kraja, makar to čitanje trajalo koliko i hladna kafa koju ste namerno prislonili da vam hladi butinu dok je sunce sa druge strane usijava.
Kada se zasitite izležavanja i sunce vam postane previše jako povucite se kući kao što bi ste se na moru povukli u apartman i napravite sebi neko lagano neopterećujuće jelo. Na primer pastu sa jednostavnim paradajz sosom uz koju ćete piti ohlađeno belo vino. Pustite mediteransku muziku, neke baladice u kojima dominira zvuk gitare, nastavite da čitate eknjigu ili se pozabavite mackanjem svog tela i negovanjem noktiju, jer kada ako ne sada? Ako vam se prispava dopustite sebi da odspavate dok ste pokriveni laganim frotirom i osećate kako vas miluje promaja koju ste napravili. Kao na moru zar ne?
Za potpuni ugođaj i one najupornije letnja idila može da se završi noćnim izlaskom na neko mesto koje ima lep pogled na panoramu grada. Ok, nije pogled na crnu mastiljavu tihu vodu i odsjaje ulične rasvete sa rive ali je jednako dobro u tom prizoru prostranstva izgubi pogled. Ako vam se ne izlazi pozovite prijatelje na terasu ili se pozovite kod njih ako je vi nemate, te se počastite jednom slatkom lubenicom.
Ne čudite se ako na poslu sutradan neko prokomentariše vašu promenu raspoloženja i mirne duše recite – Hvala, bila sam na moru.
