Izvor: Politika, 25.Jan.2014, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
To ipak nije bio vek koji su pojeli skakavci
Možemo poželeti (ali da li će se tako i desiti?) da se na nekom sličnom jubileju,možda na 200. godišnjicu izlaženja „Politike”, razlika koja nas deli od razvijenih naroda Evrope smanji, ili čak potpuno nestane
Jubilej „Politike” poklapa se i sa stotom godišnjicom izbijanja Prvog svetskog rata, rata koji je potpuno promenio izgled i sudbine Evrope i sveta. Ova dva datuma daju nam priliku da za trenutak pogledamo gde se Srbija nalazila nekada, na početku moderne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ere, kada se pojavila „Politika”, i gde se nalazi danas.
„Politika” je, kao naš najuticajniji i najstariji dnevni list, delila i sudbinu nacije. Nekada, kako i priliči takvom listu, bila je na višem nivou i bolja nego vlast, nekada, kako opet od nje očekujemo, bila je bolja u oceni aktuelne političke situacije nego većina stanovništva, a nekada je doživljavala i padove, zajedno sa državom, pa i sa narodom.
Godine 1904, kada se pojavila „Politika”, Srbija je bila jedna od malobrojnih evropskih demokratija. Na osnovu relevantnih svetskih istraživanja nivoa demokratije u različitim zemljama u dugom vremenskom periodu, stepen demokratije u Srbiji ocenjen je, tada, 1904. godine, ocenom plus 4 (od 10 mogućih pozitivnih poena). U istočnoj Evropi tada nije bilo države sa višom ocenom. U poređenju sa Zapadom, Srbija je bila ispred Austrougarske (ocena minus 4), Holandije (ocena minus 2), Nemačke (plus 1).
Turska je imala ocenu minus 10. Danas, 110 godina kasnije, posle perioda različitih diktatura i dve strane okupacije, Srbija je već 14 godina demokratija sa ocenom plus 8. Demokratija u Srbiji u 20. veku tako ocrtava dugi period pada i stagnacije, da bi se u poslednjoj deceniji povratila na relativno zadovoljavajući nivo, iznad onoga iz 1904. godine. Ali, u međuvremenu nas je većina ostalih evropskih zemalja pretekla.
Ova ocena – apsolutno poboljšanje, relativno ista distanca ili pad –ostaje i kada poredimo ekonomski položaj Srbije 1904. i danas. I tada je Srbija bila među najsiromašnijim zemljama Evrope. U istorijskoj bazi podataka o društvenom proizvodu zemalja sveta Angusa Medisona, Srbija je sa oko 1.000 dolara (u današnjim cenama) bila 1904. godine najsiromašnija od 15 evropskih država (koliko ih je tada bilo). Odnos prosečnih dohodaka između Nemačke i Srbije bio je 3,5prema 1, a Mađarske i Srbije 2 prema 1. Danas je odnos bruto društvenih proizvoda po stanovniku između Nemačke i Srbije ponovo 3,5 prema 1, dok se odnos prema Mađarskoj minimalno popravio na 1,8 prema 1.
Drugim rečima, iako su sada u Srbiji i nivo demokratije i nivo dohotka znatno viši nego pre 110 godina, rezultati u ovom periodu, kada se poredimo sa ostalim zemljama Evrope, nisu zadovoljavajući. Srbija nije, kako se verovalo te 1904. godine, naročito posle promene na prestolu, uspela da se ekonomski približi bogatim zemljama: ostala je na istom odstojanju kao i nekada.
Da li je za Srbiju 20. vek bio izgubljeni vek? Teško je dati takvu ocenu na temelju tek nekoliko osnovnih pokazatelja. Ali, ako poredimo ovaj period s periodom od oko sto prethodnih godina, recimo od Prvog srpskog ustanka 1804. godine do 1904, mislim da možemo reći da je bio manje uspešan i u smislu onoga što se zaista ostvarilo, i naročito u smislu dostizanja drugih, naprednijih, naroda Evrope.
U svom prvom veku moderne državnosti, Srbija je, iako nejednako, napredovala, naročito ako uzmemo u obzir da se krenulo gotovo od nule, s neobrazovanim ruralnim stanovništvom i sa nivoom dohotka i smrtnosti na skoro afričkom nivou. U drugom veku svoje savremene državnosti, progres se uglavnom nastavio (u ekonomskom smislu naročito u vreme titoizma), ali se distanca s Evropom nije smanjila. Možemo poželeti (ali da li će se tako i desiti?) da se u nekom sličnom jubileju, možda dvestote godišnjice izlaženja „Politike”, ova ocena preinači i da se distanca koja nas deli od razvijenih naroda Evrope smanji, ili čak potpuno nestane.
Branko Milanović
objavljeno: 25.01.2014.
