Izvor: Večernje novosti, 02.Dec.2016, 17:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Titovo kumče u crvenom džemperu
Neca Dragićević (66), iz Blačkog sela Stubla, već godinama u svom kraju prepoznatljiv po odeći u boji radosti. Ime mu nadenuo Brozov izaslanik. Za života podigao sebi spomenik sa dve slike JOŠ kao mlad, maštao sam o tome da sebi za života sagradim večnu kuću, spomenik od čuvenog čungulskog kamena, koji je najkvalitetniji ne samo na ovom području, već i u celoj Srbiji - kaže Neca Dragićević (66), iz blačkog sela Stubla, koji je na seoskom groblju sebi podigao >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << spomenik, odnosno svojevrsnu bistu visoku skoro dva metra. Time je, kako kaže, ispunio svoju želju iz mladosti, jer se kamen iz obližnjeg sela Čungule, kojim je sazidao večnu kuću, koristio i za temelje mnogobrojnih škola na ovom području, ali i za izgradnju svih kvalitetnijih objekata. Dve slike postavljene na spomeniku objašnjava željom da na jednoj bude u odeći u crvenoj boji, a na drugoj u dresu FK Partizan, tima za koji oduvek navija. A upravo zbog obaveznog "komada" odeće u crvenoj boji, gotovo da nema žitelja blačke opštine koji ne poznaje ovog trgovca u penziji. Vesele naravi, uvek spremnog na razgovor, zatičemo ga u penzionerskom udruženju u Blacu. - Uvek nosim gornji deo odeće u crvenoj boji, crveni džemper ili košulju, a gledam i da na sebi imam barem tri detalja u crvenoj boji, jer je to dodatna sreća - priča, uz osmeh, Neca, dok ispod džempera pokazuje i rolku u crvenoj boji. Objašnjava da crveno nosi jer je simbol radosti, ali i zato što je 22 godine bio član Saveza komunista. Ponosan na taj period, ističe da je u blačkoj opštini poznat i kao "Titovo kumče". - U vreme mog detinjstva, Tito je kumovao svakom desetom detetu, odnosno porodicama koje imaju desetoro i više dece - priča Dragićević i objašnjava da je on bio dvanaesto od ukupno trinaestoro dece u svojoj porodici. - Potičem iz veoma siromašne, ali poštene porodice, s desetoricom braće i tri sestre. Osnovnu školu završio je u Barbatovcu, a srednju trgovačku u Nišu, zbog čega je i počeo da radi u trgovini. Kaže da je želeo da studira prava, ali da njegovi roditelji nisu imali sredstava da ga školuju. - Nisam očajavao zbog toga, otvorio sam prodavnicu u kojoj sam proveo radni vek i u kojoj sada radi moj sin Goran - pojašnjava Neca. Priča nam da je poštovao svog kuma Josipa Broza, koga, kako priznaje, nikada nije upoznao, ali i objašnjava da mu je ime nadenuo upravo Titov izaslanik. Na upadicu prisutnih u blačkom udruženju penzionera da je Tito kriv za situciju u kojoj se nalazimo, Neca brzo odgovara: - Imao je i on grešaka, siguran sam, ali u njegovo vreme su se vrednovali znanje i poštenje, ljudi su brinuli o svom ugledu, a sada kao da radi ko šta hoće i ne mari da li je to dobro ili loše - kaže Neca. SUPRUGA BI RADIJE MERMER IAKO o porodici ne želi mnogo da govori, Neca ipak priznaje da njegova supruga Slavica nije želela da i njoj sagradi spomenik za života: - Ona bi radije spomenik od mermera. Poštujem njenu želju, pa sam na istom grobnom mestu ostavio prostora i za njen spomenik.
Nastavak na Večernje novosti...
