Izvor: Večernje novosti, 04.Maj.2015, 10:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tito umro, ali zablude žive

UMRO je drug Tito, saopštio je pre 35 godina 4. maja 1980. spiker RTV Beograd Miodrag Zdravković, posle dramatičnog prekida programa zbog saopštavanja važne vesti. U dokumentarcima iz tog vremena slede kadrovi uplakanih građana, putovanja Brozovog kovčega Plavim vozom, redova poklonika ispred odra u Saveznoj skupštini i snimci 211 delegacija iz 128 država sveta na "najvećoj sahrani 20. veka", kojima se i danas brane teze o značaju Tita i SFR Jugoslavije. Savremenici se sećaju straha za >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << budućnost posle smrti "voljenog diktatora", za koga su mnogi građani SFRJ verovali da jedini održava celovitu državu. Posle "maspoka" u Hrvatskoj i Ustava iz 1974, više nisu mogle da se sakriju nacionalne podele, republički i pokrajinski separatizmi, a od početka osamdesetih godina sve više se osećala i ekonomska kriza. Državna propaganda je uznemirene građane umirivala slikama protokolarnog klanjanja stranih delegacija Brozovom kovčegu, što je trebalo da sugeriše značaj Jugoslavije. - Dolazak stranaca na Titovu sahranu državna propaganda je iskoristila maksimalno - kaže istoričar dr Goran Miloradović iz Instituta za savremenu istoriju. - Do danas nije dovoljno učinjeno na kritičkom promišljanju i demistifikaciji tog događaja, zato smo još uvek u velikoj meri zarobljenici ideološke slike koja je tada nastala. Naša javnost još nema svest o realnim dimenzijama i značaju Titove sahrane i svrsi postojanja Jugoslavije. I dalje se preteruje pri oceni njenog značaja. Strane delegacije nisu došle da podrže SFRJ jer bi bez nje svet propao, kako je nagoveštavala tadašnja propaganda. - U suštini, okupljeni stranci su odali poštu svom partneru Josipu Brozu. Bilo je to ispoljavanje njihovog odnosa prema čoveku koji je završavao mnoge političke poslove i Sovjetima i Amerikancima i nesvrstanima. Iako je Jugoslavija imala komunističku ideologiju i svoje šaroliko stanovništvo čvrstom rukom držala na okupu, njena celovitost bila je jedan od političkih prioriteta Zapada - kaže dr Miloradović.RUZVELT Tito je želeo da bude sahranjen u Kući cveća. Šef protokola u Kabinetu predsednika republike Mirko Milutinović preneo je rukovodstvu Srbije da je Broz tokom posete SAD 1960. bio impresioniran memorijalnim centrom Frenklina Ruzvelta na porodičnom imanju. - Naročiti utisak na Tita je ostavio pravougaoni monolit na kome se nalaze samo ime i prezime pokojnika i godine rođenja i smrti - kaže dr Miloradović. Sagovornik "Novosti" podseća da je 1953. SFRJ, koja je kasnije nazivana "vanblokovskom zemljom", ušla u Balkanski pakt s Turskom i Grčkom, članicama NATO. - Time je Jugoslavija indirektno počela da funkcioniše u zapadnom sistemu bezbednosti - ističe dr Miloradović. - Povezivala je južno krilo NATO-a s njegovim centralnim delom i to je razlog zašto su visoke zapadne delegacije došle da odaju poštu Titu. SFRJ je ekonomski napredovala tokom Hladnog rata jer je interes Zapada bio da ta država postoji, i zato ju je finansirao. Kad su nestali SSSR i Varšavski pakt, Jugoslavija je postala nepotrebna i preskupa. Istoričari kažu da je sudbina države Jugoslavije bila u najtešnjoj vezi sa nastankom i nestankom Sovjetskog Saveza, ali da mnogi i dalje toga nisu svesni zbog ideoloških interpretacija istorije. - Treba čitati inostranu arhivsku građu, štampu i literaturu. Znanja koja nam nedostaju leže u arhivima velikih država koje su ovde imale moćne diplomatske i obaveštajne mreže. Većina naših istraživača se koristi uglavnom domaćim arhivima i štampom, koji su ideološki obojeni, a neretko i "očišćeni" od dela podataka, pa se neprestano vrtimo ukrug - upozorava dr Miloradović. Strani dokumenti, štampa i literatura iz vremena Titove smrti daju mnogo širi kontekst dolaska stranih delegacija u Beograd na njegovu sahranu. Zapadni mediji su isticali da na pogreb nisu došli predsednik SAD Džimi Karter ni francuski Žiskar d'Esten, a da su u Beogradu danima boravili sovjetski lider Leonid Brežnjev i kineski premijer i partijski lider Hua Guofeng. Američki predsednik je, kao odgovor na kritike Džordža Buša Starijeg, jednog od uspešnijih hladnoratovskih šefova CIA, naknadno izdao saopštenje da njegov nedolazak ne znači "smanjenje podrške Jugoslaviji". Buš je Karteru javno zamerao što nije otišao na Titovu sahranu posle ogromnih ulaganja SAD u Jugoslaviju da bi je udaljile od Sovjeta. Buš je ubrzo postao moćnik iz senke administracije predsednika Regana, koja je dobila Hladni rat. Titova sahrana je u zapadnoj štampi opisivana i kao neformalni samit na vrhu državnika i diplomata, u trenutku kad su svet potresali dramatični događaji. Zapad je pretrpeo velike udarce u Aziji. U Iranu je izvedena islamska revolucija, osoblje ambasade SAD je uzeto za taoce, a spasilačka misija američke vojske se završila katastrofalno. SSSR je istovremeno uspešno započeo vojnu intervenciju i promenu režima u Avganistanu, koja će se kasnije pretvoriti u tragični "sovjetski Vijetnam". U strogo kontrolisanim jugoslovenskim medijima takvih tumačenja nije bilo, prisustvo stranih delegacija videlo se isključivo kao dokaz podrške SFRJ. Istovremeno, na Zapadu se već spekulisalo o početku borbe za Titovo nasleđe i mogućim posledicama po jedinstvo države. Pažnja jugoslovenske javnosti bila je usmerena na ceremoniju Titovog pogreba i stvaranje mauzoleja u duhu komunističke "političke religioznosti", koja je bila prevaziđena i u istočnom bloku. - Tradicija mauzoleja je karakteristična za istočnu Evropu i komunističke vladare - navodi dr Miloradović. - Prvi u nizu bio je Lenjinov mauzolej, u koji je kasnije položeno, a 1961. iz njega izneto Staljinovo telo. U Sofiji se nalazio mauzolej Georgija Dimitrova, a Envera Hodže u Tirani. Tito je dugo planirao svoju sahranu i razmišljao o izgledu svog groba i pratećih objekata. U oktobru 1976. na sastanku sa tadašnjim rukovodstvom SR Srbije - Dražom Markovićem, Tihomirom Vlaškalićem, Živoradom Kovačevićem i Aleksandrom Gligorijevićem - kome je prisustvovala i Jovanka Broz, on je rekao da sve u vezi sa njegovim delovanjem kao šefa partije i države treba da ostane u Beogradu u formi jedne istorijsko-spomeničke celine. Titov grob izgleda vrlo slično Ruzveltovom, ali postoji suštinska razlika, napominje Miloradović: - Kuća cveća nije grob na otvorenom prostoru, nego objekat u kome se nalazi grobnica, a to je mauzolej. On je mešavina grobnice američkog predsednika Ruzvelta i sovjetskog koncepta. U toj hibridnoj prirodi Titovog groba kao da se ogleda i politika SFRJ, koja je završavala poslove i Sovjetima i Amerikancima. VILA "MIR" GRAĐENA ZA GROBNICU? Vojni vrh JNA je 1979. naredio da se pristupi izgradnji nove monumentalne rezidencije za vrhovnog komandanta, vile "MiR". - Njen naziv je, prema tvrdnji glavnog projektanta Nikodina Jovanovića, skraćenica od "Muzej i rezidencija". Kada se pogleda plan vile "MiR", koja je građena pred Titovu smrt, stiče se utisak da nije zamišljena kao rezidencija ostarelog predsednika, već kao ogromna grobnica i memorijalni centar. Centralna prostorija bi mogla biti namenjena Titovom grobu, a ostale za muzej i druge aktivnosti kojima se neguje njegov kult. Sličnu koncepciju, sa sarkofagom u sredini, ima Lenjinov mauzolej. Titova smrt je pretekla graditelje. On je, po svojoj želji, sahranjen u Kući cveća, kako je i planirao.

Nastavak na Večernje novosti...