Izvor: Politika, 21.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tito i Sarkozi
Da ste francuski predsednik i da hoćete sebi da obezbedite mesto pod suncem i pokažete malo francuske veličine, mogli biste beskonačno odlagati proširenje Evropske unije, Tursku stalno podsećati na Jermene, a Srbiju na Kosmet i Tita. Upravo je to nedavno u Lisabonu, na skupu lidera EU, učinio francuski predsednik Nikola Sarkozi rekavši "da Srbija, ako hoće u EU, treba da prizna nezavisnost Kosova, da Evropa nije kriva što Srbi i Albanci ne žele da žive zajedno i da, uostalom, on ne može >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da oživi maršala Tita".
Reklo bi se, jedna lepa poruka dinamične i velikodušne Francuske upućena Srbiji. Ipak, ostaje nejasno da li to francuski predsednik iz neznanja, ili namerno, ignoriše činjenicu da je Kosmet bio sastavni deo Srbije i pre Tita i posle Tita, ili francuski predsednik još ne može da oprosti maršalu Jugoslavije slanje ona dva broda prepuna oružja za alžirski pokret otpora dok je Alžir još bio francuska kolonija. A to nam i De Gol nikada nije oprostio. Iako te brodove nije poslala Srbija, već Jugoslavija.
No, možda Nikola Sarkozi, žaleći za maršalom Titom, i ne zna da su Albanci na Kosmetu i u Titovo vreme dizali pobune, jednom u Drenici, odmah posle završetka Drugog svetskog rata, kada su dve divizije KNOJ-a morale da guše pravi ustanak albanskih balista, a drugi put 1968, u Đakovici i u drugim gradovima Kosmeta, kada su napadnute kasarne JNA. Treći put pobuna Albanaca na Kosmetu izbila je 1981, samo godinu dana posle smrti maršala Tita.
Tito je dobio i ostavio Srbiju sa Kosmetom kao sastavnim delom te Srbije. Baš kao što je i pokojni francuski predsednik Fransoa Miteran odgovorio prefektu Korzike kada ga je ovaj telefonom pozvao u dva sata ujutro da mu saopšti "da na Korzici prašte bombe, da su separatisti digli pobunu, da žele da odvoje Korziku od Francuske i da on, kao prefekt, ne zna šta da radi".
"Gospodine prefekte, ja kao predsednik dobio sam Francusku u jednom komadu i kao takvu ću je i ostaviti svom nasledniku na položaju predsednika Republike. Ujedno vas obaveštavam, ako niste znali, da je najbliži garnizon francuske vojske jedinica Legije stranaca samo pet kilometara od centra Ajačija. Laku noć!"
Naravno da Francuzi teže da igraju, i država i predsednik, istaknutiju ulogu u svetu. Ali svet za Francuze počinje u Francuskoj. Jer, kako da lepe francuske reči i dobri saveti prodru do unesrećenih država i konfliktnih regiona kad gore francuska predgrađa, štrajkovi su masovni, a sa strancima i imigrantima ne postupa se lepo? Pariz se trudi da sredi međunarodne nerede, a ne može da uspostavi red u Francuskoj.
Amerika ne daje Francuskoj Južnu komandu NATO-a. Nestabilna klima u domaćoj politici, silazni ekonomski trend i doživljaj vlastite veličine ističu Francusku kao zemlju koja se najviše protivi daljem širenju EU. Ali, kao što je napisao Bernar Kušner u "Liberasionu" od 18. juna 2002: "Francusko je pamćenje kratko, a visoki javni funkcioneri su kratkovidi".
A za sve to kriva je Srbija?
Miroslav Lazanski
[objavljeno: 21/12/2007]
