Izvor: Blic, 27.Maj.2013, 12:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Titlovanje Nušića kao znak protesta
Večeras u okviru glavnog programa 58. Sterijinog pozorja je „Gospođa ministarka” Branislava Nušića u režiji Olivera Fuljića i produkciji čuvenog zagrebačkog pozorišta „Kerempuh”. Po rečima selektora Igora Bojovića, to je „jedna od najboljih ‘Ministarki’ koje se na ovim prostorima mogu videti“.
Iz izvođenja u izvođenje predstava izaziva salve smeha i aplauza, a govoreći o predstavi i radu na njoj poznati reditelj Oliver Frljić je naveo:
- >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Nušićev politički vodvilj lako je prevediv na jezik političkog aktualiteta. „Gospođu ministarku” potrebno je ipak smestiti u malo drugačiji društveni kontekst. On počinje devedesetih godina prošlog veka, kad su s procesima stvaranja nacionalnih državica paralelno išli i procesi brisanja svega onoga što je predstavljalo zajedničko kulturno nasleđe u južnoslovenskoj zajednici, pa je kao žrtva tog brisanja u Hrvatskoj pao i Nušić sam. Vratiti Nušića u taj prostor - znači ući u implicitnu polemiku s normativima koje su te kulturne politike u međuvremenu postavile.
Kada je o prevodu reč, Snježana Kordić u programu predstave, između ostalog, napominje:
- Ovo je prvi put u Hrvatskoj da se titluje pozorišni komad jednog srpskog autora. Napravili smo to u znak protesta protiv apsurdnog zahteva da se „prevodi” i kad se jezik razume, protesta protiv jezičke politike koja se bavi proizvodnjom razlika. Protesta protiv institucionalizovanja jezičkog šovinizma. Uostalom, za svakoga je prednost, a ne mana kad se na svom jeziku može sporazumevati i s ljudima iz više drugih zemalja. A ako poistovećujemo naciju i jezik, time negiramo postojanje austrijske nacije, švajcarske nacije, američke nacije...
Ekipa „Gospođe ministarke”
Uloge tumače: Elizabeta Kukić, Linda Begonja, Maja Posavec, Borko Perić, Edo Vujić, Ana Maras i drugi;
Dramaturgija i adaptacija teksta: Dora Delibianko;
Scenski govor: Bogdan Diklić;
Scenografija i kostimografija: Sandra Dekanić;
Izbor muzike: Irena Popović;
Režija: Oliver Frljić.
Hrvati više ulažu od nas
Grad Zagreb ima na budžetu devet pozorišta, od 2009. izdvajao je čak 9,4 posto od gradskog budžeta za kulturu, a od 2012. i u 2013. 7,5 odsto. Beograd je u ovoj godini izdvojio oko tri odsto, koliko je otprilike bilo i prošle. Od 2000. do 2008. budžet se kretao oko šest do osam odsto, potom pao na oko pet, odnosno četiri, a zatim na tri.
Pozorište „Gavela” ima jednu scenu, 44 stalno zaposlena glumca i budžet preko tri miliona evra. Pozorište „Kerempuh” ima 19 stalno zaposlenih glumaca i budžet od 1,8 miliona evra. Hrvatsko narodno kazalište ima budžet od 15 miliona evra, a finansiraju ga grad i republika sa po 50 odsto.
Jugoslovensko dramsko pozorište ima 28 stalno zaposlenih glumaca (nekada ih je bilo 65), tri scene i godišnji budžet od 1.300.000 evra. Atelje 212 ima 33 zaposlena glumca i budžet od 1.100.000 evra.
- Naša pozorišta dobijaju nedovoljno sredstava. Sa 20-30 odsto više moglo bi relativno normalno da se opstane, što srazmerno gledano nisu naročito velika sredstva - kaže Ivana Dimić, upravnik Ateljea 212.
- I to što nam je rečeno da imamo ne znamo kada ćemo dobiti, što je dodatni problem. Ne možeš ništa da planiraš i ne možeš konkurisati kod evropskih fondova jer je uslov prijavljivanja da imaš sigurno obezbeđeno oko 20, 30 procenata za dati projekat - kaže Tamara Vučković, čelnik JDP-a,
Najčitanije SADA:
