Izvor: Politika, 12.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Timkini rajski voćnjaci
Čungula kod Blaca – U selu Čunguli, u kome je oko dve stotine domova, smeštenih u dolini rečice i okruženih brdima, dočekuje nas Čeda Pantović, kome će skoro devedeseta, i mlađani Zlatko Dimitrijević, obojica agronomi, i vode nas da bi nam pokazali najbolje odgajivače šljiva, višanja, jabuka, krušaka, dunja... Pored kuća Petrovića, tu su još i Aleksići, Jovanovići, Ilići, Miletići, Kostići, Simići. Svi su bliski rođaci kojima je voćarstvo oduvek bilo glavno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zanimanje. Svraćamo sa asfaltnog puta na blatnjavi seoski drum i stižemo pred kuću Bratimira Petrovića, koga svi ovde znaju po nadimku Timka. On je, kažu, jedan od najboljih voćara u ovom kraju. Izvija se dim iz vajata, gde se suši pastrma, a u gostinskoj sobi svuda po zidovima uveličane fotografije i priznanja.
– Ovo je diploma za 2007. koju sam osvojio za najbolje uređen šljivik u Toplici, a ova lanjska je za najbolji mlad voćnjak – objašnjava nam Timka i pokazuje velike fotografije u boji na kojima ga vidimo u šljiviku, besprekorno očišćenom od korova, sa bujnim stablima "stenlejki".
– Kad sam među prvima u selu zasadio ovu sortu šljiva, svi su se čudili, ali i kad je stigla na rod, isto su se čudili. Dolazili su i sa televizije da snimaju. Sad imam i druge voćke, breskve, kruške i dunje – sve odlaze u Vojvodinu.
Onda ređa Bratimir druga priznanja, isečke iz novina o njegovim rajskim voćnjacima i uspesima. A on, veli, sve to stigne da uradi sam. Kod njega, kaže, nema odmora dok se posao u voćnjaku ne završi, a stiže da pomogne i starom stricu Milenu.
– Meni su voćke u krvi. Po tome kažu da ličim na ujaka, pokojnog Žiku Popovića iz susednog sela Tmave. Taj čovek je pre rata završio agronomiju u Pragu, ali nikada nije bio u državnoj službi. Govorio je da on nije učio škole da bi "muzao" državu, već da unapredi svoje domaćinstvo. Sve što je urađeno u modernom voćarstvu u Gornjoj Toplici, uradio je Žika. A posle rata su mu konfiskovali celokupnu imovinu – kazuje Bratimir Timka Petrović.
Ovog živahnog čoveka, koji je zašao već u osmu deceniju, ne prate samo idile i uspesi. Reklo bi se da on utehu nalazi u radu. To što mu je supruga Milijana gotovo potpuno oslepela – nekako podnosi. Ali – njima je sin Rodoljub nastradao u najboljim godinama. Ostavio je maloletnog sina Miloša koji sada završava studije elektrotehnike i, vele baba i deda, rade najviše da bi njemu pomogli.
A ne bi ni da greše dušu: bez sina Radomira koji u Beogradu drži jednu od poznatih auto-kuća, kažu, malo bi šta postigli. On je na neki način i njihov menadžer. Pokazuje nam Timka fotografiju na kojoj je jedan fudbalski tim na čijim majicama je slika baš njegovog šljivika.
U dvorištu, na ispraćaju, pokazuje nam ugledni voćar novu kuću. Od nje prema reci niže se red lepo orezanih stabala dunja. A uvrh voćnjaka gomila kukuruzovine. Pod njom, kad ju je otkrio, zamirisaše i zažuteše se kao dukati zrele dunje. Biće kompota na trpezama širom Srbije. Timka, reče, više voli svoje domaće crno vino.
[objavljeno: ]
