Izvor: RTS, 23.Okt.2013, 14:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tijanić: Povezane sudbine RTS-a i Srbije

Sudbina javnog servisa biće povezana sa sudbinom Srbije i brzinom izlaska zemlje iz krize, izjavio generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijanić.

Generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijanić izjavio je da će sudbina javnog servisa biti povezana sa sudbinom Srbije i brzinom izlaska zemlje iz krize.

Prema njegovim rečima, problem je i pitanje kako će RTS izdržati tržišnu utakmicu ako deo Nacrta zakona o javnim servisima "pravi insinuaciju" da će ta medijska kuća >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << biti javno preduzeće.

Tijanić je u javnoj raspravi o Nacrtu zakona o javnim medijskim servisima rekao da se plaši da će delovanje nekih ljudi ugroziti gledanost i stabilnost Javnog servisa.

"Sve što je do sada izašlo u javnost oko Nacrta zakona predstavljalo je više balans političkih snaga unutar Srbije, a manje zrelo promišljanje o tome može li javni servis - jedan i drugi - da pomognu Srbiji da ranije uđe u zrelo doba i da li će u tome pomoći ili odmoći", rekao je Tijanić.

Generalni direktor RTS-a veruje da dolazi loše vreme za javni servis i da je smanjenje uticaja javnog servisa nečiji politički plan, koji ne mora da dolazi iz političkih krugova.

"Može da dođe iz kruga neke komercijalne televizije, ili pula vlasnika komercijalnih televizija", objasnio je Tijanić.

Komentarišući nesuglasice oko buduće podele budžetskih sredstava za RTS i RTV, Tijanić je to označio kao najobičnije politikanstvo, jer ne treba unapred deliti nepostojeću sumu, nego prvo videti šta i kakve programe javni servisi nude, i po kojoj ceni.

"Ko će nam voditi Dnevnike? Bilo ko? Ako RTS uđe u sistem javnih preduzeća, najbolji ljudi će imati platu 60.000 dinara, dok im komercijalni mediji nude 1.200, 1.500, pa i 2.000 evra", naveo je Tijanić.

Istakao je da 12 ljudi iz RTS-a, "najbolji novinari, voditelji, inženjeri", već imaju ponudu da pređu u komercijalne medije.

Tijanić je svestan da Javni servis ne može da ima 4.000 zaposlenih, niti da događaje prati ekipama u kojima je po petoro ljudi, ali napominje da javni servis ne može da prati ni posete svakog političara inostranstvu.

"Ne može i nije normalno, ni da svaki, pa i zadnji ministar po rangu, traži da njegova aktivnost bude zabeležena i da uđe u Dnevnik koji traje 25 minuta, a ima materijala za 55", naglasio je Tijanić.

Tijanić je ukazao i da je od 2000. godine bar jedan komercijalni medij svake godine bio bliži vlasti nego javni servisi, bilo da su dobijali kredite iz Fonda za razvoj, ili na poklon vlasništvo nad zgradom od desetak miliona evra.

Tajanstvene prodaje 

Prvi čovek RTS-a je rekao da tajanstvene prodaje nepoznatom kupcu i lako prelaženje serija i direktora s jedne televizije na drugu.

Tijanić je upitao i da li je normalno da javna preduzeća iz svojih fondova za marketing daju više novca dvema komercijalnim televizijama nego RTS-u, koji je sedam godina najgledaniji srpski program.

"Pa gde je tu logika? Treba li da vam kažem gde je, da vam nacrtam? Da vam kažem zašto to rade, a vezano je za delovanje palca i vlaženje jezika, kad broje uticaj da prodaju prostor moćnima iz sfere politike", rekao je Tijanić.

Ocenio je da "ne može iz jedne laži, koja se natura srpskoj naciji i javnom mnjenju, da se izrodi ništa dobro".

"Hoću da bude jasno da sam rekao da obmanjujete celu Srbiju i da od te laži počinje lažna zavesa koja se spušta kao magla na celu srpsku medijsku oblast", naglasio je Tijanić.

Oštro se suprostavio stavu da su komercijalni mediji vlasništvo svojih gazda i da mogu da objavljuju šta oni hoće, jer su, kako je objasnio, ti mediji zakupci nacionalne frekvencije.

Tijanić je napomenuo i da privatni mediji moraju da objavljuju pisma koja su bitna za javnost, "čak i kad je njegovo" u pitanju, umesto što ga, kao što je slučaj sa B92, tri dana skrivaju, a onda ga puste u nepostojećoj novinarskoj formi, "prekriju ga peškirom od teksta", da bi mogli na sudu da kažu da je objavljeno.

Kontrola transfera novca javnim servisima 

Član radne grupe za izradu Nacrta zakona o javnim medijskim servisima Đorđe Vlajić, glavi i odgovorni urednik Radio Beograda, istakao je da prilikom donošenja tog akta zakonodavac mora da povede računa o načinima transfera novca koji iz budžeta ide za te namene.

Kako je Vlajić rekao, postojeći Zakon o budžetu to ne poznaje i ako se na javne servise primene sadašnji načini budžetske kontrole, onda nema ni "N" od njihove nezavisnosti.

"Naš osnovni cilj je bio da obezbedimo samostalnost, odnosno da Nacrtom zakona otvorimo prostor za samostalnost progrmasku, uređivačku i poslovnu i mislim da smo uspeli da nađemo neku relativno pristojnu meru kontrole postojanja javnog servisa", objasio je Vlajić.

Treba pronaći rešenje kako ne bi postojala mogućnost da neko, iz bilo kog razloga, zaustavi uplatu sredstava javnim servisima, da zavrne slavinu, naglasio je Vlajić.

Govoreći o dosadašnjem načinu finansiranja pretplatom preko računa za struju, član radne grupe i savetnik generalnog direktora RTV-a Siniša Isakov ocenio je da je od 2005. godine, kada je počeo da se primenjuje, taj sistem pokazao neefikasnost.

Stanje je, ukazao je Isakov, posebno pogoršano pre godinu dana, posle javnih poziva da se ne plaća pretplata i obećanja da će se javni servisi finansirati iz budžeta, a da nisu bili pronađeni mehanizmi za to.

Nastavak na RTS...

Telegraf.rs: TIJANIĆ: Sudbine RTS i Srbije su povezane!