Izvor: Vesti-online.com, 13.Maj.2013, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tiha noć

Posle svih podela na podobne i nepodobne, na patriote i izdajnike, na rodoljube i plaćenike, partizane i četnike, vernike i nevernike, nacionaliste i globaliste, evrofile i evrofobe, rusofile i amerofile, na - oh, oh, skoro da zaboravim - šaku tajkuna i masu uživalaca narodnih kuhinja, evo nama naše nove, male podelice: sporazumaši protiv antisporazumaša.

Dejan Lukić  

Ova bi podela mogla da nam, definitivno, dođe glave, pa da, po našem lepom >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << običaju ili usudu - kako hoćete - ostanemo i bez glave. Ili, u aktuelnom političkom govoru: bez Kosova i bez kandidature. A kada nam se to dogodi (samo što nije), podelićemo se još jednom, na one koji će, pre nego što se uhvate za guše sa onim dugim, da viču "Ua, Ivice" i one koji će da odvraćaju "Bravo, majstore".

I bez obzira na to da li bi na eventualnom referendumu "Ua-ovci" nadgornjili "Bravo-ovce" pisana nam je još jedna podela. Do koske.

Potpisala Vlada u Briselu, zakrvila da potpisano sprovede i preti braći Mitrovčanima - istina zakukuljeno - da će im ukinuti apanažu i staviti ih na svakojake muke ako podmetnu klip u točkove kandidature. Sinod udario na Vladu i osudio potpis. Ivica udario na Sinod i, usput, potkačio "nebesku Srbiju". Mitropolit Amfilohije čita usred Beograda opelo živom Ivici. Patrijarh, onaj što je već potpisao da je Ivičin potpis đavolova rabota, udario sada na svog mitropolita. Jes' mu odobrio da u Beogradu udari na potpis, ali mu, veli, nije odobrio da udara na potpisnika, a kamo li da ga živog sahranjuje. Baška potpis, baška potpisnik. Udarila, eto, Crkva na Crkvu, ne da patrijarh na Ivicu koji mu je koliko juče i kao odgovor na saopštenje Sinoda o Kosovu preporučio da gleda svoja posla, da se bavi svojom "nebeskom Srbijom", a ovu zemaljsku prepusti njemu, ima on svoja ovozemaljska božanstva - Eštonku, Baroza, Baraka i Kandidaturu.

Srbija u svom elementu! Udarila Vila na Halila; krenuo svako na svakoga i ne samo Koštunica na Tomu i Mitrovčani na Beograđane, nego još - bože mi oprosti - i krst na topuz, boljševizirani popovi na klero-komuniste.

Ima li nade? Pesimisti vrte glavom, a ja čitam jedan stari rukopis u kome svetluca jedno malo ohrabrenje:

Vreme: Badnje veče 1914. godine. Mesto: prva linija fronta kraj francuskog sela Pon Ruž. Vojnici škotskog bataljona gledaju iz rova kako 300 metara dalje nemački vojnici u njihovom rovu ukrašavaju božićne jelke, postavljaju ih na grudobrane i pevaju psalm "Tiha noć". I onda, u gotovo nestvarnom prizoru, škotski vojnici aplaudiraju Nemcima i počinju da pevaju zajedno sa njima...

Ujutro, Božić osvanuo u grobnoj tišini. Na komadiću ničije zemlje, između dva neprijateljska položaja, leže još smrznuti lešavi iz jučerašnje bitke. Škoti počinju da pomaljaju glave iznad grudobrana - Nemci ne pucaju nego nemački oficir izlazi iz rova i nosi u ruci božićnu jelku. Škotski vojnik iz svog rova kreće prema njemu. Nemac i Škot se sastaju, pružaju jedan drugom ruku. Pristižu i drugi sa obe strane i razmenjuju "božićne poklone" - vojničke konzerve mesa. Kad razmene poklone zajedno uklanjaju leševe.

Potpukovnik, Džonis Niman, iz 133. škotske regimente, izbacuje iz tranšeje fudbalsku loptu i očas na ničijoj zemlji izrovanoj granatama, počinje najneobičnija utakmica na svetu; sa "igračima" u punoj ratnoj opremi i sa šlemovima koji obeležavaju linije gola. Nemci pobeđuju sa 3:2.

Ovo je autentičan događaj iz najkrvavijeg rata u istoriji, zabeležen u britanskim vojnim arhivima.

Ima, dakle, nade. Samo da se pojavi neko ko će prvi zapevati "Tihu noć" i baciti loptu pomirnicu između ljutih neprijatelja, škotskih Srba i nemačkih Srba.

Nastavak na Vesti-online.com...