Izvor: Megafon.co, 10.Sep.2023, 00:52
Ti si ćerko tatin sin
Prvo pa muško. To je rečenica koju ćete čuti u 90% slučajeva ukoliko se u porodici prvo rodi sin. Danas ćete ređe čuti od mladih parova da im je važno kog pola će biti dete, ali da je veća radost ako prvenče bude “naslednik”, i dalje nije retkost.
“Živimo u društvu, živimo u regiji, gde kada se rodi dete uvek kažu “prvo pa muško”. U društvu u kome se na nekom nivou glorifikuje ukoliko se rodi dečak. A kada se rodi devojčica kaže se “pa dobro, važno >> Pročitaj celu vest na sajtu Megafon.co << da je zdravo” ili te devojčice zovu sine. To je društvo gde postoji patrijarhat i gde je feminizam neophodan”, kaže za Megafon Milica Batričević, aktivistkinja feminističkog kulturnog centra Befem.
Prema Miličinim rečima, feminizam je ideja koja se bori protiv različitih oblika rodne nejednakosti. Takođe, dodaje, adresira rodne stereotipe i te vrste “ograničavajućih kutija” koje neke vrste sloboda guše ljudima još pre nego što i postanu ljudi.
“U društvu u kome živimo, samo zbog toga što je neko dečak ili devojčica, oni ga favorizuju, odnosno, manje favorizuju. To je nešto što feministkinje vekovima pokušavaju da adresiraju kao nešto što je pogrešno”, kaže Milica.
Milica Batričević – Foto – Megafon
Kako u Srbiji, tako i u celom svetu, različiti doprinosi viševekovne borbe feministkinja konstantno se brišu. Kao primer toga Milica navodi da udžbenici u Srbiji nemaju podatak da je pre 21 godinu u Srbiji donet prvi Zakon koji adresira nasilje prema ženama.
Foto – Megafon
“To nije ni ženska istorija, to je istorija. Dakle, udžbenici brišu feminizam. To znači da ti u formalnom obrazovanju i nemaš priliku da to što imamo devojčice i dečake zajedno u učionicama, posledica je feminizma. A to prosto postoji kao našto što je uzeto zdravo za gotovo”.
Negativan stav prema feminizmu
U odnosu na naeke borbe koje trenutno pokreću feministkinje postoji negativna reakcija javnosti. Milica se nada da će se to u budućnosti promeniti i da će posati normalno.
“Koliko je danas normalno da je nasilje prema ženama nešto što je nedopustivo. Dakle, mi nešto što sada mislimo da je to uvek tako bilo – ne nije. Ovo društvo pre samo 21 godinu nije ni na koji način zakonski prepoznalo da takvo nešto postoji i da je to nešto protiv čega treba da se bori ili sankcioniše. I bile su potrebne feministkinje”, zaključuje Milica.
Kao primer jedne od borbi feministkinja navodi inicijativu – Koliki je moj deo? Ona treba da ukaže na to koliko žene ređe nasleđuju imovinu nego muškarci i nada se da će i to za nekoliko godina biti normalizovano.
*Ovaj prilog nastao je u okviru projekta “Šta je za tebe feminizam?” koji je podržao Grad Niš na Konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Niša u 2023. godini.
.jpg)
