Izvor: Blic, 30.Jun.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Težnja za nedodirljivošću
Reakcija sandžačkog muftije Muamera Zukorlića na fotomontažu objavljenu u subotnjem „Blicu“ na strani „H-umor“ (19. jun) zanimljiva je samo kao jasan pokušaj jednog od verskih poglavara na teritoriji Srbije da bude nedodirljiv.
Ne mogu da verujem da on zaista misli da jedna prilično bezazlena fotomontaža na stranici posvećenoj humoru i satiri može da uvredi i još se nazove genocidnom. Osim ako smatra da je svaka karikatura na njega kao verskog poglavara uvredljiva >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sama po sebi. Nezamislivo je da u jednoj evropskoj zemlji bude zauzdana jedna vekovna tradicija, da su pisci već od renesanse, sa Bokačom na čelu, kao predmet svoje satire najčešće uzimali upravo verske poglavare i sveštenstvo.
Oštrina reakcije i visina oštetnog zahteva smišljena je da bi se očitala lekcija svima koji bi se usudili da dirnu muftiju g. Zukorlića na bilo koji način. To je naročito opasno u zemlji u kojoj sveštenstvo svih religija sa brojnom pastvom ima veći uticaj od onog koji dolikuje i sledi iz ustava laičke države. Oštetni zahtev, nazvan simboličnim, namerno je ciničan. Ako taj cinizam nekom možda prija, mislim da poglavar jedne religije treba da misli kako njegov postupak deluje i na pripadnike drugih religija, ateiste i agnostike.
Posebno je nerazuman stav da izvinjenje lista nje pravo jer je stilizovano tako da se izražava žaljenje zato što je fotomontažu g. Zukorlić doživeo kao uvredljivu, a ne priznaju da je ona uvredljiva. Mislim da bi takvo priznanje tek bila prava uvreda.
Ako je svaki satirični ili humorni tretman neke ličnosti automatski uvreda, onda bi list „Danas" svakog dana bio procesuiran zbog Koraksovih karikatura. Po meni jedna od njegovih najuspelijih karikatura bila je ona na kojoj je patrijarh Pavle povodom jednog državnog praznika prikazan kako ljubi ruku Miloševiću, umesto da je Milošević njemu ljubi. A procesa nije bilo.
Da budem jasan. Ja smatram da bogovi i proroci svih religija treba da budu izuzeti od satiričnog tretmana, te mislim da je Muhameda u poznatom slučaju valjalo ostaviti na miru jer to zaista može da uvredi osećanja vernika.
Nerazumno je što Sabor Islamske zajednice predlaže pastvi bojkot jednog lista, a pozdravljam njihov poziv da se neguje komšijski odnos sa hrišćanima i da se islamska manjina ni na koji način ne ugrožava. List „Blic" je jedan od primernih protagonista te ideje.
