Izvor: Politika, 08.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Težnja za harmonijom
Ovaj tekst se opire svakom ekstremizmu. Ne predstavlja ni recept kompromisa. A srž svakog vaganja nije nalaženje aritmetičke sredine, jer sredina obično i nije "na sredini"! Zavisno od toga šta se vaga, ravnotežna tačka može da varira. Ključno je da se ona pronađe i uzme za uporište.
1. – Pravo na pravnu ravnotežu na društvenom planu, bio bi princip odmerene i usklađene veze između različitosti (i onih krajnjih i onih manje izrazitih), održavanje tenzije ali i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << optimalnog pomirenja i prožimanja pojedinih suprotnosti u pravnome poretku, u životu odevenom u pravna pravila. Nije u pitanju ni komutativna pravda – u značenju "nikome ništa ne uskratiti, svakome jednako pružiti u jednakim situacijama!" A ni ona distrubutivna: kao "primena jednakih merila na po mnogo čemu nejednake ljude i njihove konkretno osobene životne situacije, da bi se ostvarila krajnja ravnopravnost međusobno drugačijih jedinki!" Ipak, pravo na pravnu ravnotežu je sa oba ta vida pravde korelativno. One, i to kompleksno pravo, međusobno se dopunjuju. Pravna ravnoteža je, znači, pre svega jedan opšti zahtev, težnja civilizovanog, pravno uređenog sveta da bude koherentan i konzistentan, što je moguće više harmoničan, održivo uspostavljen, a ipak nezatvoren. Da opstane kao celina sa svim svojim datostima i posebnostima i da se kao takav razvija, napreduje u smeru humane budućnosti. Uprkos neracionalnima i iracionalnima, neracionalnostima i iracionalnostima. Kao što svaki čovek (doduše s promenljivim uspehom!) razumno nastoji da uspostavi i zadrži svoju fizičku i mentalnu ravnotežu (da ne bi pao u dvostrukom smislu), tako nesumnjivo izgleda da takva ista tendencija balansiranja i uklapanja – mutatis, mutandis – postoji (bez obzira na mestimična "zatamnjenja") i u globalnom socijalnom miljeu, ali i u svakom pojedinom nacionalnom podsistemu. Posredi su razne i raznorodne individualne i šire vrednosti koje koegzistiraju, pa bi ih trebalo – i pravno! – kontekstualno "podesiti", ukomponovati, i međusobno i spram okruženja. Uravnotežiti ih. Ima tu i sastojaka tzv. dijalektičkog jedinstva suprotnosti, ali se geslo prava na pravnu ravnotežu nipošto ni približno ne iscrpljuje u toj nužnosti. Proklamovanje i ostvarenje "prava na pravnu ravnotežu" bio bi neprestani i "pokretljivi"zadatak kako pravnih filozofa i teoretičara, kulturologa, vlastodržaca, pravotvoraca i pravopisaca, tako i pravnih pozitivista, praktičara, osobito poslenika pravosuđa. To je sistemski trajni projekat koji se sistematski mora razraditi i sprovoditi, sve do pojedinosti; zbog opstajanja celine sistema, i zbog svih konstitutivnih komponenti, pripadaka; celishodnog organizovanja i urednog funkcionisanja društva i njegovih članova; i zbog pravde i pravne sigurnosti. Posredi je jedna fina društvena matematika i logika koja se, međutim, ne može kibernetski i računarski (raz)rešiti. Jer, pored ostalog, tu su neophodni i multidisciplinarno znanje, i iskustvo i tanani osećaj – i distanca, i širina, i smisao za detalj, pa i relativno sigurna procena učinaka, posledica i rizika. Kod toga, važni su i statičko i dinamičko motrenje, cenjenje i prosuđivanje, zatim neizostavni korektivni mehanizmi prilagođavanja predviđenim i nepredviđenim nailazećim pojavama i promenama. Takođe, kopča "spoljnog" i "unutrašnjeg", sloja i sfera, naročito nacionalnog i metanacionalnog supstrata – naročito pravnih regula i standarda (evropskih, međunarodnih i sl.) – po obrascu "spojenog posuđa", je nešto što se mora posebno istaći i kada se verovatno podrazumeva.
2. – Dakle, i u okrilju prava, a i van prava, neophodna je, potrebna je, odnosno poželjna (kako na kom punktu) ravnoteža između nepreglednog niza delikatnih strana, kategorija i načela: fizičkog i psihičkog; čulnog i umnog; forme i suštine; racionalnog i romantičnog; stvaralaštva i primene; onoga zabranjenog i onoga nezabranjenog, a moralnog; pisanog i nepisanog; opšteg i posebnog; proizvodnog i neproizvodnog rada; elitizma i populizma; tradicije, odnosno običaja i modernizma, odnosno novih navika...
Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Zoran R. Tomić
[objavljeno: 08.01.2007.]
