Izvor: Southeast European Times, 03.Avg.2011, 22:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Težnja Bugarske za smanjenjem energetske zavisnosti zabrinjava eko-aktiviste
U drugom delu našeg izveštaja, zabrinuti eko-aktivisti savetuju sporiji pristup razvoju proizvodnje gasa iz uljanog škriljca.
03/08/2011
Cvetina Borisova za Southeast European Times iz Sofije – 3.8.2011.
Oblast predviđena za istraživanja je na severoistoku, u Novom Pazaru, i možda sadrži obilje naslaga uljanog škriljca predviđenog za eksploataciju po najavljenom potpisivanju ugovora sa američkim energetskim gigantom, kompanijom Chevron.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times <<
Prema tom ugovoru, Bugarska bi dobila 30 miliona evra za prava na istraživanja i eksploataciju u toj oblasti. Oni koji to podržavaju kažu da bi ova mera smanjila cene energenata i smanjila zavisnost od Rusije. Međutim, za eko-aktiviste to je veliki rizik.
Region predviđen za bušenje je poznat kao žitnica Bugarske i verovatno je najplodnija oblast u zemlji.
„Ova zemlja će praktično postati neupotrebljiva“, kaže Petko Kovačev, aktivista partije Zelenih, za SETimes. „Problem je u tome što oni [vlast] pokušavaju da reše jedan problem [energetska zavisnost Bugarske] stvaranjem još većeg problema – zagađenja životne sredine“, kaže on.
Glavna opoziciona Bugarska socijalistička partija (BSP) takođe je glasno izrazila svoje neslaganje sa projektom istraživanja i proizvodnje gasa iz uljanog škriljca. BSP insistira na proceni uticaja na životnu sredinu pre početka samih istraživanja, umesto posle početka proizvodnje i pre toga, što je plan vlade.
„Istraživanje gasa iz uljanog škriljca, nasuprot istraživanju i eksploataciji prirodnog gasa, predstavlja jedinstveni tehnoloki pokušaj proizvodnje, što znači da se bušenje u cilju proizvodnje gasa iz uljanog škriljca nimalo ne razlikuje od bušenja u fazi istraživanja“, kaže poslanik BSP i član parlamentarnog odbora za zaštitu životne sredine Georgi Božinov za SETimes.
„Iste hemikalije i abrazivi se koriste u eksperimentalnoj kao i u proizvodnoj fazi“, dodaje on. „Ovaj eksperiment se izvodi korišćenjem ogromne količine vodenog rastvora... Treba da budemo sigurni da u slučaju curenja ove vode neće doći do ugrožavanja životne sredine... Zato tražimo procenu uticaja na životnu sredinu u fazi istraživanja.“
„A nakon što dobijemo rezultate seizmoloških istraživanja, strukturu slojeva zemljišta, kao i sve garancije koje ove informacije pružaju, kada eksperti daju svoje mišljenje i ubede ljude, onda eksperimenti mogu da počnu“, objašnjava on.
„Predlažemo održavanje ozbiljne naučne diskusije o metodi, konkretnim uslovima u Bugarskoj, utvrđivanju preventivnih mera kao i načinu za smanjenje rizika. Nakon ove diskusije, treba obaviti procenu uticaja bušenja na životnu sredinu. A ako je sve u redu, mogu da otpočnu projekat“, kaže Božinov.
Kao komentar u vezi sa svojim planovima u Bugarskoj, Chevron je za SETimes u e-poruci izjavio da zvaničnici „sa zadovoljstvom očekuju saradnju sa bugarskim vlastima i deljenje svojih iskustava u istraživanju i zaštiti životne sredine, a u cilju ostvarivanja ove poslovne prilike“.
Kompanija je osvojila licence za istraživanje nekonvencionalnih izvora gasa u Poljskoj u decembru 2009 i planira početak aktivnosti istraživanja u poslednjem kvartalu ove godine.
Chevron je 2010. i 2011. stekao više od 4 miliona jutara zemljišta u Poljskoj, Rumuniji i Bugarskoj za istraživanje i procenu nalazišta uljanog škriljca. Pretpostavlja se da se u Poljskoj nalaze neka od najvećih nalazišta uljanog škriljca u Evropi.
Ukupne rezerve gasa iz škriljca na kontinentu, bez Rusije, procenjuju se na 18 triliona kubnih metara. Osim u Poljskoj, razne kompanije vrše istraživanja u Austriji, Mađarskoj, Irskoj, Švedskoj i Velikoj Britaniji.
Francuska, za koju se pretpostavlja da leži na ogromnim rezervama gasa iz uljanog škriljca, zabranila je bušenja usled potencijalnih ekoloških problema.
Nastavak na Southeast European Times...
