Izvor: Politika, 16.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teže do vize
Budimpešta. U raskošno osvetljenom glavnom gradu Mađarske ovih dana svakodnevno se srećemo sa našim južnim susedima. U centru grada, u radnjama Ikee, često se čuje srpska reč, kao i među posetiocima u nedavno otvorenom trgovačkom centru Plaza areni. Ovde ni traga od brige zbog promene koja se uskoro očekuje.
Naime, pošto će se 1. januara šengenska granica preseliti na jug, naši južni susedi se moraju pomiriti sa situacijom da će ubuduće mnogo teže >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << doći do vize s kojom se putuje u zemlje šengenske zone – podrazumeva se i u Mađarsku. Međutim, ovde, u pretprazničnom raspoloženju, malo ko o tome brine, ovim pitanjem se ni štampa ne bavi, iako je svima jasno da je uvođenje šengenske granice osetljivo pitanje za južne susede Mađarske, kao i za Mađare koji žive u Srbiji.
Ali pažnju ovdašnjih medija ne zaobilaze vesti sa juga, naročito one koje se odnose na nedavno uručena obaveštenja vojnim rezervistima mađarske nacionalnosti u Vojvodini o obavezi javljanja vojnim vlastima zbog "usaglašavanja podataka". Mađarska štampa nepristrasno daje mesto izjavama srpskih zvaničnika da je reč o običnom komunikacionom nesporazumu, ali, uprkos zvaničnim izjavama, događaji su se ovde komentarisali kao uznemiravanje mađarske nacionalne manjine.
Činjenica je, međutim, da se ovdašnja štampa s problemima naših suseda manje bavi nego ranije. Postavlja se pitanje – šta je tome razlog? Možda je u pravu opozicija koja tvrdi da ovih nedelja mađarsku javnost mnogo više zaokuplja preteča krize vlade.
S druge strane, čini se, narodu je kratka pamet. Ljudi se lako prilagođavaju lagodnim situacijama, zaboravljaju nedavne sedamdesete godine kada je za njih Jugoslavija bio jedini izlaz na "Zapad". Poznato je da je mađarskim građanima bilo ograničeno kretanje van granica, jedino što im je bilo omogućeno jeste da povremeno putuju u "Jugu". Tamo su mogli letovati, nabavljati farmerke, "adidaske" i zapadnu robu.
Današnju situaciju Srba u bivšim državama Jugoslavije i unutar Srbije politički obrazovaniji građani upoređuju sa traumom mađarskog naroda. Naime, nalaze analogiju sa Trijanonom, kada je Mađarska – sporazumom velikih sila posle Prvog svetskog rata – izgubila dve trećine svoje površine, dok je jedna trećina mađarskog življa ostala van granice matične države. Takođe, preovladava mišljenje da se nakon raspada Jugoslavije egzodusa naroda i prestrukturisanja stanovništva proces obavljao na štetu mađarskih zajednica u Vojvodini i da ta priča još uvek nije okončana. Naime, na osnovu dosadašnjih iskustava može se pretpostaviti da će se većina Južnih Slovena i kosovskih Srba koji će uskoro biti prisiljeni da napuste zapadne zemlje nastaniti baš u Vojvodini. Ova zabrinjavajuća očekivanja dala su naročiti značaj nedavnom budimpeštanskom susretu premijera dveju država.
O kosovskom pitanju se, s vremena na vreme, može čitati u mađarskoj štampi, međutim – ruku na srce – većina javnog mnjenja nema uvid u suštinu ovog problema. Što ne znači da ovdašnji svet nije načisto sa situacijom da kosovski događaji imaju uticaja i na život vojvođanskih Mađara i posredno se tiču i Mađarske – i odnosa Beograda i Budimpešte. Upravo zbog toga dobija na značaju stav mađarske vlade da je kompromisno rešenje kosovskog pitanja u interesu Mađarske kao i Evropske unije.
Princip koji je očigledno lakše deklarisati nego sprovesti u stvarnost.
[objavljeno: ]
