Izvor: Blic, 14.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teže do keš kredita?
Guverner NBS Radovan Jelašić ubrzano, uključujući i seriju razgovora sa predstavnicima poslovnih banaka, priprema mere za zaustavljanje rasta gotovinskih ili, kako je odomaćeno, keš kredita. Guverner je pre desetak dana predložio na sastanku sa bankarima osam mera za suzbijanje rasta keš kredita, zatraživši od njih mišljenje o predloženim merama. Prema podacima Narodne banke Srbije, gotovinske kredite koristi 600.000 građana Srbije, odnosno svaki treći zaposleni, a ukupna vrednost ovih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kredita je do kraja polovine ove godine porasla na blizu 93 milijarde dinara. Od 920.000 fizičkih lica korisnika kredita, čak dve trećine ih se zadužilo upravo najskupljom vrstom pozajmica.
Za šest meseci ove godine odobreno je isto kredita koliko ukupno za 2006. godinu, navode u NBS.
"Čak 95,7 odsto kredita stanovništvu su dugoročni. Mogu reći da kod jednog velikog broja banaka imate osećaj da nude te najrizičnije gotovinske kredite po principu evo ti kredit i molim te da ga nikad ne vratiš jer meni nije poznato da u nekim zemljama ima gotovinskih kredita na 7, 8, 9, 10 godina, bez obrazloženja za šta se kupiti, bez toga da ima hipoteke", ocenio je nedavno Jelašić. Guverner je naveo i da je prosečna ponderisana stopa na kredite u Srbiji trenutno 12,33 odsto godišnje.
"Nezanimljivi" potrošački krediti
Indikativno je i to da potrošački krediti koje ljudi koriste za kupovinu određene robe, beleže mnogo manji rast od nenamenskih keš kredita, pošto se na taj način zadužilo 220.000 građana.
"To ne govori u prilog tezi da su gotovinski nenamenski krediti pojas za spasavanje za siromašniji sloj stanovništva, koji inače ne bi mogao da preživi, ili da dođe do novog frižidera ili televizora. Sa prosečnim iznosom nenamenskih gotovinskih kredita po dužniku od oko 160.000 dinara pre je reč o neumerenim potrošačkim apetitima, koji se zadovoljavaju olakim zaduživanjem građana, bez dovoljno razmišljanja o mogućim dugoročnim posledicama, imajući u vidu da se ovi krediti uglavnom odobravaju u deviznom znaku", naveo je nedavno guverner u razgovoru za "Blic".
Koliko smo dužni
Prosečan iznos duga građana po kreditima je na kraju maja ove godine bio 220.175 dinara ili 2.718 evra. Prosečna zaduženost po stanovniku Srbije je 31.455 dinara ili 380 evra, što je za 60 evra više nego na kraju prošle godine.
Od ukupnog duga bankama na osnovu kredita u Srbiji (oko 770 milijardi dinara) oko 33 odsto se odnosi na građane koji su zaključno sa krajem maja ove godine podigli ukupno kredita u iznosu od oko 240 milijardi dinara. Građani su se tokom prvih pet meseci ove godine kreditno zadužili za sumu od preko 40 milijardi dinara, pa je njihovo zaduženje u odnosu na kraj prošle godine povećano za 20 odsto (kod pravnih lica je rast zaduženja 17 odsto).
Sve češće u docnji
Ukupan iznos docnje po kreditima sa 31. majem ove godine je 31.801 milion dinara, od toga se 88,5 odnosi na pravna lica, a 3.071 milion dinara, odnosno 9,6 odsto na fizička lica.
Ukupan iznos duga kod lizing kompanija je 74 milijarde dinara, od čega se na fizička lica odnosi osam milijardi dinara, odnosno oko 11,5 odsto. Ukupan iznos docnje po lizingu je 1,5 milijardi dinara, od čega se na fizička lica odnosi 242 miliona dinara zadocnelog duga (16,9 odsto).
Ukupno je 4.959.231 tekući račun građana za 3.485.459 korisnika. Po navedenim tekućim računima ukupno je odobreno 35.846 miliona dinara dozvoljenog minusa.
Nedozvoljeni minus preko milijarde dinara
Od ukupnog broja tekućih računa 2,9 odsto ili 146.035 računa (140.106 korisnika) je u nedozvoljenom minusu u iznosu od 1,1 milijarde dinara.
Ukupno su izdate 1.783.284 debitne kartice za 1.190.373 korisnika. Kreditnih kartica je ukupno 874.655 za 725.859 korisnika. Ukupan iznos odobrenih limita po svim kreditnim karticama je 45 milijardi dinara, a od toga je iskorišćeno 20 milijadi dinara. U docnji je 13.398 korisnika po 14.075 kartica u iznosu od 202 miliona dinara.
Struktura kredita za fizička lica je sledeća: 115 milijardi su gotovinski krediti, 51 milijarda dinara su potrošački i ostali krediti, 67 milijardi dinara stambeni i za adaptaciju i 2,8 milijarde dinara su poljoprivredni krediti.
Na kraju prošle godine ostatak duga po kreditima građana je iznosio 195 milijardi dinara (1.024.238 kredita), od čega je u docnji bilo 45.865 kredita u iznosu od 2,8 milijardi dinara, odnosno 1,4 odsto. Na kraju maja ove godine ostatak duga po kreditima fizičkim licima iznosio je 236 milijardi dinara (1.071.483 kredita), od čega je 43.350 kredita bilo u docnji u iznosu od tri (3) milijarde dinara, što čini 1,3 odsto od ukupnog iznosa kredita.
Kreditni biro
Kreditni biro institucija od nacionalnog značaja koja je objedinila podatke svih banaka u Srbiji, lizing i osiguravajućih kuća, državnih fondova, "Telekoma", "Telenora" i "Dajners kluba", a uskoro će se naći i podaci Poreske uprave. Izveštaj Kreditnog biroa je jedan od ključnih elemenata pri odlučivanje da li će neko dobiti kredit ili ne. Naravno, ko ne izmiruje svoje finansijske obaveze neće dobiti priliku da podigne kredit.
Podaci Kreditnog biroa se mogu dobiti u samom Kreditnom birou
ili ih banke mogu povući uz saglasnost onoga o kome se daje izveštaj. Ovi izveštaji se dobijaju u roku od nekoliko sekundi. Za građane cena izveštaja je od 60 do 285 dinara, što zavisi od njegove vrste.
