Izvor: Večernje novosti, 13.Apr.2015, 19:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Testament overava lekarski pečat

VEĆINA Srba za života menja testament najmanje dva puta ili bar preti naslednicima da će ga promeniti i razbaštiniti ih. Jer, testament je ovde, tradicionalno, “najpopularnija” forma ostavljanja nasledstva. Ali, ne i najsigurnija. Ako pitate advokate šta vam je sigurnije od testamenta, reći će bez razmišljanja - ugovor o doživotnom izdržavanju. Građanski zakonik, koji će se ubrzo naći na javnoj raspravi, u delu o nasleđivanju uvodi i jednu novu formu - ugovor o nasleđivanju. Tako >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << će supružnici moći da sačine ugovor kojim će otkloniti brojne sporove, koji su postali uobičajeni posle smrti jednog od njih. Ugovarači u ovom slučaju mogu biti samo muž i žena, ne i treća lica. Kako saznajemo, Građanski zakonik proširiće i spisak osoba nedostojnih za nasleđivanje. Ova kategorija je postojala i do sada, ali ne detaljno razrađena. Ubuduće će nedostojni biti oni koji pokušaju da ugroze ili oduzmu život ostaviocu imovine, koji falsifikuju ili namerno sakriju originalni testament ili ugovor o nasleđivanju, kao i oni koji za sebe smišljeno obezbede povoljniji nasledni položaj. Svake godine širom Srbije prekine se više od hiljadu ostavinskih rasprava jer se naslednici međusobno posvađaju, pa ih sud uputi na građansku parnicu. Posle toga, umesto da se završi za mesec-dva, podela imovine pokojnika može da traje i tri decenije. Ostavinska rasprava najčešće se prekida kada neko od naslednika ospori testament, kada se ispostavi da je pokojnik raspolagao imovinom koja nije bila njegova, kada se ospori ugovor o doživotnom izdržavanju ili se pojavi vanbračno dete za koje se nije znalo. Najviše prekida je u Beogradu, oko 500 godišnje. U Novom Sadu ih je duplo manje.IMOVINA U INOSTRANSTVU DA se ne bi dešavalo da naslednici pokojnika koji je radio u inostranstvu dobiju samo njegovu imovinu u Srbiji, ali ne i kuću koju je tamo stekao, Građanski zakonik zaštitiće bolje domaće naslednike. Ideja je da se isključi mogućnost da druga država ne obavesti srodnike da je njihov rođak umro, pa da tako sva imovina ostane - njoj. - Testamentom ostavilac nije isključio nužne naslednike, koji mogu da traže, shodno Zakonu o nasleđivanju, svoj nužni deo. On iznosi polovinu zakonskog - objašnjava advokat Jovanka Zečević. To znači da ako umre otac i iza njega ostanu supruga i kćerka, bez obzira na to što je testamentom svu imovinu ostavio ženi, kćerka može da traži prekid ostavinskog postupka radi utvrđivanja svog nužnog dela. Sud će je uputiti da tužbom traži redukciju testamenta i ostvari svoje zakonsko pravo, osim ako nije namirena za života u visini nužnog dela i ako nije nedostojna za nasleđivanje. - Ugovorom o doživotnom izdržavanju isključeni su nužni naslednici i on je teže oboriv. Najčešće se obara dokazivanjem da je primalac izdržavanja bio neuračunljiv u momentu sklapanja ugovora, a nešto ređe dokazivanjem da davalac izdržavanja nije ispunio obaveze koje je preuzeo - kaže Zečević. Da bi se izbegle neprijatnosti, i primalac i davalac izdržavanja najbolje će se zaštititi ako uz ugovor o doživotnom izdržavanju prilože i uverenje psihijatra da je vlasnik imovine sposoban za pravni posao. I testament je moguće oboriti dokazivanjem da je vlasnik bio neuračunljiv ili da nije ispoštovana zakonska forma. Imovina se može preneti i ugovorom o raspodeli imovine za života, kojim predak može kuće i njive ostaviti samo potomcima. Ustupljena imovina ne ulazi u zaostavštinu, ne uračunava se prilikom utvrđivanja njene vrednosti, niti se uračunava potomcima u njihove nasledne delove. Nužni naslednici ne mogu zbog povrede nužnog dela da pobijaju ovaj ugovor. Izuzetak je bračni drug ostavioca ako nije obuhvaćen.

Nastavak na Večernje novosti...