Izvor: Politika, 15.Apr.2013, 22:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tesna pobeda Madura
Novi predsednik Venecuele Nikolas Maduro moraće da oporavi naftnu industriju da bi nastavio sa bolivarskim socijalizmom
Izabranik preminulog lidera bolivarske revolucije Uga Čavesa, Nikolas Maduro postao je novi predsednik Venecuele pošto je na izborima u nedelju osvojio iznenađujuće tesnu pobedu (50,66 odsto) nad opozicionim liderom Enrikeom Kaprilesom (49,07 odsto). Ukoliko se reše prigovori i osporavanja na regularnost izbora, Madurov predsednički mandat će trajati do >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << januara 2019. kada bi Ugu Čavesu koji je izabran u oktobru prošle godine i zbog bolesti nije uspeo da položi predsedničku zakletvu u januaru istekao treći mandat.
Maduro je dobio sedam i po miliona glasova, a njegov protivnik Kapriles, koji je pre šest meseci odmeravao snage i sa Ugom Čavesom, znatno više nego što se očekivalo – 7.240.000 glasova.
Ishod odražava stanje u duboko podeljenoj zemlji, samo mesec dana posle smrti velikog vođe. S jedne strane su marginalizovani slojevi kojima je čavizam doneo prvi put u istoriji značajno poboljšanje životnih uslova, a sa druge su srednja klasa i oligarhija koji traže funkcionalnu državu, tržišnu privredu, kraj hroničnim nestašicama, veću bezbednost na ulicama, efikasniju naftnu industriju, sigurnije uslove za privatno preduzetništvo... Hoće li čavizam, socijalistički pokret, koji je upotrebom petrodolara učinio da se prvi put u istoriji jasno čuje glas siromašnih masa, uspeti da preživi smrt svoga vođe? To prema mišljenju mnogih stručnjaka zavisi od priliva petrodolara koji je znatno usporen u poslednjim godinama vladavine Čavesa.
Pre nego što je došao na vlast 1999. Venecuela je proizvodila 3,3 miliona barela dnevno, a cena barela je bila oko deset dolara. Danas iz bušotina izlazi oko 2,2 miliona barela, ali se barel prodaje za 105 dolara. Od ta 2,2 miliona barela, 450.000 dnevno odlazi u Kinu u zamenu za kineske investicije u Venecueli, 100.000 barela ide u karipske zemlje u sklopu sistema poznatog pod imenom „Petro-Karibi” kojim je obuhvaćeno 18 zemalja. Još 70.000 dnevno čavisti daju Kubi, od čega, kako tvrdi madridski „Pais”, ova zemlja za svoje potrebe troši samo jedan deo. Drugi deo izvozi po tržišnim cenama, čime se solidarno pomaže kubanski socijalizam.
Osim toga, 900.000 barela se dnevno troši u Venecueli, gde litar benzina košta samo 0,015 evra po zvaničnom, ili 0,0026 po crnom kursu. Ako nastavi da svojim građanima prodaje benzin po ovako bagatelnoj ceni, Venecuela će nastaviti da godišnje gubi oko osam milijardi dolara (oko šest milijardi evra).
Ako se tome dodaju i posebni ugovori isporuke nafte (Argentini na primer), Venecueli ostaje samo 900.000 barela dnevno za izvoz po tržišnoj ceni od 105 ili 106 dolara po barelu.
Visoka inflacija, niska konkurentnost venecuelanske privrede, dodatni su problemi Čavesovog ekonomskog eksperimenta, koji je doneo dobrobiti sirotinji, ali zbog čijih manjkavosti zemlja klizi u krizu.
Zbog svega toga, Nikolasa Madura, koji je pobedio sa najmanjom razlikom u poslednjih pedeset godina predsedničkih izbora, čekaju teška ekonomska vremena. Procene nezavisnih ekonomista su da će država morati znatno da smanji svoje troškove i da skreše socijalna davanja koja su karakterisala Čavesov socijalizam.
Navikli na Čavesove komotne pobede kada su njegovi protivnici bivali poraženi sa dvocifrenom procentualnom razlikom, Venecuelanci su svesni da ovaj model bolivarskog socijalizma mora iz temelja da se reformiše ukoliko želi da preživi. Socijalizam posle Čavesa moraće da se podmaže sa znatno većim i skupljim petrodolarima nego do sada.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 16.04.2013.
