Izvor: Večernje novosti, 07.Mar.2014, 23:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Teslini srodnici: Samo neka nađe svoj mir !

Ko je pitao Nikolu kakvu bi sahranu želeo, kada mu se smrt približila... I da ga je pitao, on, sin prote Milutina koji je služio pravoslavlju, verujemo, ne bi poželeo da mu telo sagori u ognju. Već da bude sahranjen dostojno veri koje se nikad nije odrekao, kao i svog srpskog porekla. Ovako, gotovo uglas, zbore srodnici genijalnog naučnika Nikole Tesle, čije prezime s ponosom nose i čuvaju lozu prenetu s ličkog ljutog kamena, u Srbiju. Preseljenu, ne svojom voljom, nego pod naletom stravične >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << “Oluje”, koja je oduvala i njih kao što je s početkom devedesetih zatrla i tragove njihovog, ličkog Prometeja. Sve što je na njega podsećalo, sve belege njegovih roditelja, prote Milutina i Đuke, ćerke iz ugledne svešteničke porodice Mandić - divljački je urušeno u temelje nove hrvatske države. Da bi, ta ista država kasnije, kad je zatrebalo - počela da svojata Teslino genijalno delo. Polemika koja se ovih dana povela oko izmeštanja Teslinog muzeja i nove adrese urne sa pepelom naučnika koji je zadužio čovečanstvo, pokrenula je po ko zna koji put i njegove srodnike, prognanike u Srbiju. Da progovore i, može se reći, iznova dignu glas: kako to da njih niko ne prizove i upita o daljoj sudbini praha u koji je pretvoreno Teslino telo. Kažu: “I to se dogodilo voljom jednom čoveka, Titovog ambasadora Save Kosanovića u Americi, u kojoj je genije završio život”. LOZA PO SRBIJI U Srbiji danas, kažu Teslini srodnici, ima više od pedesetoro iz loze slavnog naučnika. U Beogradu, Boru, Vojvodini... I, samo jedan Đuro Tesla, u Americi obreo se gonjen olujom. U nekadašnjem zavičaju u Lici, nema ih. A opustela su i sela u kojima je Tesla rođen, kršten i započeo školovanje. - Voljom Kosanovića - podsećaju Nikola, Rade i Lazo Tesla - urna je preneta u tadašnju Jugoslaviju. A ubrzo, zatražili su je Hrvati, smatrali su da imaju pravo, jer je Tesla “rođen u zavičaju koji je na njenoj teritoriji”. Niti je Hrvatska postojala, kada je Tesla rođen, niti je on za njom žudeo. Domovina u kojoj je rođen bila je Vojna Krajina, sastavni deo tadašnje Austrougarske. Navodeći niz podataka u kojima je zloupotrebljavano Teslino mesto rođenja i njegov kasniji život, sva ta silna prisvajanja, srodnici Nikole Tesle kažu: - Mi bismo želeli, a ovo je pravi trenutak da se urna u zemlju sahrani. Da naš Nikola u crnoj zemlji nađe konačni mir. Da li će to biti mesto kod hrama, u samom hramu Svetog Save ili Novo groblje, za nas je manje važno. Uostalom, o tome neka odluče nadležni. Mi se jedino protivimo da urna i dalje bude muzejski eksponat, koji će, svako malo da bude premeštan i premetan... uznemiravana njegova namučena duša. Smatramo da je to veliki greh i nepravda koju treba ispraviti. Srodnici Nikole Tesle, treće koleno iz loze od stričeva genijalnog naučnika, kažu da im ovo nije prvi put da ukazuju na potrebu sahrane dostojne sinu prote Milutina i vaskolikog srpskog naroda. - Zašto da i njemu ne zazvone zvona hrama u Beogradu? Zašto da bude lišen tamjana i sveće, kad je i sam bio neugasla svetlost naše i svetske nauke - pitaju se. Govore, potom, da, kad god bi zaiskrila kakva ideja o ovom neoduženom dugu prema Tesli, u javnosti bi se nagađalo, čak i tvrdilo da ga nije interesovalo ništa pravoslavno. Da je bio - ateista. I da je, sasvim opravdano da počiva u muzeju, a ne pod krstom. - Nemojte da mislite da mi želimo bilo koga da prozovemo ili da se kome priklonimo - kažu Tesle. Al’, vremena nas opominju, prošla pa i sadašnje. Može li nekome, nekad da padne na pamet da ponovo zatraži urnu da bude čuvana, na primer, u državi iz koje su nas prognali. Onoj, koja polaže pravo na naš zavičaj u Lici. Ali, ukoliko urna bude sahranjena i Nikola počiva tu gde je i prirodno, onda se svaka bojazan od takva mogućnosti isključuje. Lazo Tesla, uz ovo, podseća na priču koju je kao dečak, posle Drugog rata, čuo od povratnika iz Amerike, rođaka Mile Tesle. - Imao sam tada desetak godina. Mile nam je ovako govorio: “Bio sam kod našeg Nikole, više puta u Njujorku, na slavi za Svetog Đorđa. Poslednji put, to je bilo trideset devete. Tada mi je darovao 50 dolara. Rekao je, nemam više, Mile, oprosti mi”. Hoću da kažem: Ako je bio ateista i ako nije poštovao svoju pravoslavnu veru, zašto bi slavio krsnu slavu. Da nije mario za svoj narod, ne bi pomogao. A da mu se odužimo, sada je prilika. Sahrana po pravoslavnom običaju, uz pravoslavne belege kojih je dostojan, najmanje je čime možemo da se odužimo našem Nikoli Tesli. To je dug koji treba i moramo da odužimo.PATRIJARŠIJA I VLADA TROJICA Teslinih srodnika ovih dana će posetiti i Vladu Srbije, nadležna ministarstva, kako bi saopštili svoje želje i namere. U patrijaršiji Srpske pravoslavne crkve već su bili. Odavde su ih, kažu nam, uputili u vladu. Rekli im: Kako se tamo dogovorite, poštovaćemo. Rade, Nikola i Lazo podsećaju da je pre gotovo deceniju pokrenuta priča da se Teslina urna sahrani u Aleji velikana. Inicijativa je upravo krenula sa zasedanja Arhijerejskog sabora.

Nastavak na Večernje novosti...