Izvor: Vesti-online.com, 10.Jan.2017, 19:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Teško narodu s ovakvom vlašću"

Zaštitnik građana Republike Srbije Saša Janković kaže da vlast u Srbiji trenutno ne trpi nijednu, a kamoli sve poluge provera i ravnoteža u demokratskom društvu, kao i da svakog kritičara u društvu vidi kao neprijatelja.

- Vlast ne trpi ni parlamentarnu kontrolu, ni nezavisno sudstvo, ni nezavisne kontrolne institucije, ni slobodne medije, niti nevladin sektor. Tretiraju kao neprijatelja svaki korektivni faktor i svakoga ko ima bilo kakvu kritičku opasku, ko postavlja >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << "nezgodna" pitanja ili, kao zaštitnik građana, ima dužnost da kontroliše rad organa vlasti i, proglašavaju za strane plaćenike, domaće izdajnike ili opoziciju - ocenio je Janković u intervjuu za "Vesti".

Smatrate li da ste zbog pokušaja da delujete u skladu s nadležnostima uvučeni u političku priču?

- Nije zaštitnik građana "uvučen" u političku priču, nego se politika "uvukla", tj. okupirala funkcije države i struke koje ne smeju da budu politizovane, pravosuđe i zaštitu prava, informisanje, policiju i vojsku, administraciju i potčinjava ih sebi.

Da li vlast na taj način devalvira instituciju koju vodite?

- Lako je primetiti nedolične izjave i pokušaje omalovažavanja koje dolaze od predsednika Vlade i uvek istih državnih i stranačkih funkcionera, u njihovom nastojanju da nezakonitosti i nepravilnosti u svom radu prikriju zamenom teza, bacanjem prašine u oči i vređanjem organa čiji je Ustavom utvrđeni posao kontrola rada organa vlasti. Ne devalviraju oni zaštitnika građana kao instituciju, već sramote državne organe, uključujući i Narodnu skupštinu, i stranke iz kojih takvi napadi dolaze. To, međutim, za posledicu ima urušavanje poverenja građana u sopstvenu državu i njenu ozbiljnost. Ozbiljni rezultati bili bi mogući kada vlast ne bi sistem provera i opoziciju shvatala kao protivnika, već kao partnera koji joj omogućava da brže uoči svoje greške, ispravi ih i radi bolje.

Kako se borite sa tom političkom mašinerijom?

- Posao zaštitnika građana jeste da domen prava građana očisti od onog što sprečava njihovo ostvarivanje. Ako je to politika, onda će se zaštitnik sukobljavati sa njom, dok je ne potisne u njeno legitimno polje delovanja. Politička volja je potrebna pre nego što zakon bude donet. Od tog momenta, njegova pravilna primena je pitanje dužnosti i odgovornosti za poštovanje zakona i prava građana, a ne bilo čije ili bilo kakve volje. Ustav propisuje da političke stranke ne smeju da neposredno vrše vlast, niti da je potčine sebi. Ta odredba nije slučajna i mora da važi u praksi. Pravo građana je da tako bude, a dužnost zaštitnika građana da to, kao i bilo koje drugo pravo štiti.

Jeste li tokom mandata uspeli da uradite sve što ste planirali?

- Srbija je u proteklih deset godina dobila zaštitnika građana kao instituciju koja može da otkrije probleme u radu države, da predloži kako da se otklone, ali ne i sama da ih reši jer to zavisi od drugih grana vlasti - izvršne, zakonodavne i sudske. Često su vlasti slušale preporuke ovog organa, ali najčešće u pojedinačnim slučajevima. Međutim, preporuke koje su zahtevale promenu načina rada koji uzrokuje te pojedinačne probleme ostajale su često neizvršene i vlasti su nastavljale da prave iste sistemske greške, čak da ih u nekim pitanjima, kao što su politizacija administracije ili pravna nesigurnost, pojačavaju.

Verujete li da ste i pored prepreka uspeli da se ustoličite kao institucija?

- Srbija, ipak, danas ima instituciju za koju se zna i van njenih granica, poznatu po nezavisnosti i nepopustljivosti pod pritiscima, u koju građani imaju poverenja. To govori dobro o našoj državi i njenom demokratskom kapacitetu. Institucija zaštitnika građana pokazala je da vladavina prava i ljudska prava nisu apstrakcija i da su građani i te kako zainteresovani za njih. Efikasnost postupanja u preporukama od preko 80 odsto dokazuje da ovo što radimo ima smisla.

Koliko se poštuje Vaša uloga u državi?

- "Stari" organi vlasti, posebno najviši, pružaju otpor učvršćivanju uloge zaštitnika građana onako kako je ona utvrđena u Ustavu, ali i zakonom utvrđene uloge drugih kontrolnih organa, na primer, poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Vlada čeka da sistemske zamerke i predloge rešenja koje dajemo dobije i u dokumentima Evropske komisije, umesto da pre toga reaguje, na osnovu nalaza domaćih institucija. Na veliku žalost i štetu, rezultate rada ove kuće mnogo više uzima u obzir Evropska komisija, nego što to radi, barem vidno, Vlada Srbije.

Zbog čega ste odlučili da se kandidujete za predsednika države?

- Svaki punoletni državljanin Srbije ima pravo da se kandiduje za predsednika. Nijednom pravu ne treba opravdanje, a lične motive za odluku koja nije u nadležnosti institucije zaštitnika građana, zaštitnik neće iznositi u intervjuu u kome su ostala pitanja i odgovori institucionalni.

Šta bi tim povodom bio Vaš savet Vladi Srbije?

- Bilo bi bolje kada bi se dokumenta Vlade strategije i akcioni planovi, a ponajviše praktične aktivnosti raznih organa uprave, više oslanjale na izveštaje naših kontrolnih organa nego da čekamo da nam iste zamerke stignu iz inostranstva, dok vlast u međuvremenu pokušava bezuspešno da ućutka i obesmisli zaštitnika građana i poverenika.

Na šta se građani najviše žale i koji su problemi dijaspore?

- Broj pritužbi se svake godine uvećava, ali njihova struktura većinom ostaje ista. Žale se na teškoće u ostvarivanju ekonomskih i socijalnih prava, na rad administracije koja troši vreme i novac građana uglavnom im objašnjavajući zašto neko pravo ne mogu, a ne kako mogu da ostvare. Građani se suočavaju s problemima u svim oblastima života, od lečenja, do legalizacije imovine, buke, nejednakog tretmana zbog političke ili druge pripadnosti, ponižavanja na poslu... Građani u inostranstvu imaju probleme u izdavanju putnih isprava, nostrifikaciji diploma, glasanju.

* Saša Janković je rođen 1970. u Loznici. Diplomirao je na beogradskom Pravnom fakultetu i završio specijalističke studije na Fakultetu političkih nauka. Od 1994. do 1997. radio je kao novinar u Agenciji Beta, zatim u Ministarstvu za omladinu i sport.

* Od 2000. je bio funkcioner u Saveznom ministarstvu sporta, a od 2003. nacionalni pravni savetnik pri Misiji Oebsa u Beogradu. Na funkciji zaštitnika građana je od 2007.

* Dobitnik je velikog broja priznanja, među kojima i Vitez poziva, Ličnost godine, Najevropljanin i francuskog Nacionalnog ordena za zasluge u rangu viteza.

Nastavak na Vesti-online.com...