Izvor: RTS, 06.Nov.2014, 10:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teško do informacije od javnog značaja
Zbog skrivanja informacija od javnosti, poverenik je do sada izrekao kazne od ukupno 15 miliona dinara. U skrivanju podataka, posebno onih o novcu, prednjače javna preduzeća. Sve dok kazna bude išla samo na teret organa javne vlasti, a ne i iz džepa njegovog rukovodioca, situacija neće biti bolja, smatraju stručnjaci.
Poverenik Rodoljub Šabić još jednom upozorava da država legalizuje kršenje Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja jer, iako može >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << novčano da kazni odgovorne koji odbijaju da pruže informaciju, to retko čini. Ni kazna do 200.000 dinara, koju on može da izrekne, ali samo organu javne vlasti, često nije dovoljna da se do informacija dođe.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti smatra da treba izmeniti Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Kako smatra Šabić, povereniku treba dati ovlašćenja da prekršajno goni odgovorna lica, jer za razliku od svih svojih kolega u Evropi nema to ovlašćenje.
Prema njegovim rečima, nadležno ministarstvo godinama nije procesuiralo nijedan jedini slučaj, a treba pooštriti kazne.
U Upravnom inspektoratu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave navode da im je poverenik do danas dostavio 1.200 rešenja kojima je organima javne vlasti naložio da dostave tražene informacije.
Šabić pak tvrdi da im je ukazao na više hiljada prekršilaca tog zakona. Upravna inspekcija je podnela 142 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornih lica, a prema oceni poverenika, svako rešenje je imalo osnov za pokretanje postupka pred sudom.
Očigledno je da država nema dovoljno volje da kažnjava prekršioce ovog Zakona, ocenjuju u organizaciji Transparentnost Srbija.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija ističe da se ta slaba volja demonstrira na nekoliko mesta.
"Dakle, nije tu samo reč o Upravnoj inspekciji koja sama nema kapacitete da uradi taj posao, već se ona vidi u postupanju same Vlade koja ne odgovara na mnoge zahteve za pristup informacijama", ukazuje Nenedić.
Pojedini stručnjaci smatraju da prekršajni postupak ne treba pokretati protiv lica koje ne dostavi tražene informacije, a ovlašćeno je za to jer, objašnjavaju, često ta odluka ne zavisi od njega.
Profesor na Fakultetu političkih nauka Dejan Milenković kaže da bi prekršajnu odgovornost trebalo prebaciti rukovodioca organa, jer je ovlašćeno lice za pristup informacijama direktno odgovorano svom pretpostavljenom.
"Na ovaj način bi se zapravo ojačala prekršajna odgovornost rukovodioca organa, a ne državnog službenika koji je ovlašćeno lice", objašnjava Milenković.
Pored Upravne inspekcije resornog ministarstva, zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornog lica u organu javne valsti koje ne dostavi informacije od javnog značaja mogu da podnesu građani, organizacije i firme, ali se na to retko odlučuju.
