Izvor: B92, 14.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teško da će se pregovorima stići do rešenja
Potrebno je da se prave kao da oni zapravo mogu doprineti postizanju dogovora, a niko ne veruje da će u tome uspeti, tvrde ključni diplomatski i ostali izvori.
„Trojku" čine Frenk Vizner, američki predstavnik, Aleksander Bocan Harčenko, ruski predstavnik i Volfgang Išinger, predstavnik Evropske unije. Oni su dobili mandat za svoju misiju od Kontakt grupe, u kojoj se nalaze Rusija, Sjedinjene Države, Velika Britanija, Francuska, Italija i Nemačka.
Misija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << „Trojke" je startovala posle neuspeha pokušaja da se u Savetu bezbednosti 20. jula progura plan za nezavisnost pokrajine u kojoj većinu stanovnika čine Albanci.
Pre toga, zapadne diplomate su pretpostavljale da će Rusija, konačno, odustati od svog protivljenja planu koji je izradio specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija Marti Ahtisari, a koji predviđa nezavisnost Kosova. Pokazalo se da su pogrešili.
Sada, kako tvrde diplomatski izvori, sve strane moraju da se pretvaraju kako će pregovori koji slede imati za cilj postizanje zajedničkog stava između Srbije i kosovskih Albanaca, kada svi znaju da po jedinom važnom pitanju – pitanju o nezavisnosti – to jednostavno nije moguće.
Srpski pregovarači, koje za sada podržava Rusija, tvrde kako Kosovo ne može biti nezavisno, dok lideri kosovskih Albanaca insistiraju na tome da neće prihvatiti nijedno drugo rešenje.
Na samom početku misije „Trojke", još uvek nema saglasnosti među njenim članovima o tome koliko dugo bi pregovori trebalo da traju.
Dvojica predstavnika zapadnih zemalja kažu kako pregovori ne bi trebalo da traju duže od 120 dana, dok Rusi tvrde kako se nikako nisu složili sa tim predlogom i kako bi pregovori trebalo da traju do postizanja sporazuma, koliko god to trajalo. Deluje, takođe, da ne postoji zajednički stav „Trojke" oko toga na koji način bi pregovore trebalo voditi .
Srbija želi direktne pregovore, ali iz diplomatskih krugova dolaze naznake kako se očekuje da proces treba makar započeti šatl diplomatijom.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mu, zatražiće izveštaj o razgovorima 10. decembra.
Kada je reč o diplomatama EU, glavna svrha svega ovoga jeste kupovina vremena tokom kojeg će se prikupiti, kako oni to nazivaju „kritična masa" zemalja EU koje su spremne da priznaju nezavisno Kosovo kada pregovori propadnu.
Postoje tri moguća ishoda ovih pregovora, prema jednom izvoru iz EU. Prvi bi bio dogovor između dve strane, a to se smatra kao nemoguće rešenje.
Drugi mogući ishod jeste koristan period pregovora, tokom kog bi se pokušalo ubediti Ruse o dobrim stranama sticanja nezavisnosti Kosova. Šanse da se ovo dogodi „nisu baš najbolje", tvrdi ovaj izvor.
Otuda i treći ishod, a to je taj da bi Kosovo moglo da proglasi nezavisnost, a da bi onda usledilo priznanje od strane Sjedinjenih Država i „kritične mase" zemalja Evropske unije.
Suština svega, kako to vide SAD i EU, jeste dogovor sa kosovskim Albancima. Prvi deo dogovora je taj, prema izvorima kosovskih Albanaca, da oni moraju da se pretvaraju kako učestvuju u ovim pregovorima tokom narednih nekoliko meseci.
Drugi deo dogovora je da bi sistem zakona koje predviđa Ahtisarijev plan trebalo da bude usvojen u Skupštini Kosova.
Treći deo dogovora jeste taj da bi, kada se čitav proces završi, kosovska vlada trebalo da traži od EU da pošalje policijsku i pravnu misiju na Kosovo i uspostavi Međunarodnu civilnu kancelariju, koja bi imala slična ovlašćenja koje ima Kancelarija Visokog predstavnika u Bosni.
Ove dve misije su predviđene Ahtisarijevim planom. Iako bi pomagale stabilizaciji stanja na Kosovu, njihova moć bila bio značajno manja od one koju bi imale kada bi bile pod autoritetom Saveta bezbednosti.
Postoji i razlog za ovo. Ako ih pozove Vlada Kosova, a bez mandata UN, od njih se u bilo kom trenutku može zatražiti da napuste Kosovo.
Iako je ova opcija „sasvim izvesna, ukoliko se nešto drugo ne dogodi", izvor EU tvrdi da bi unilateralno priznanje nezavisnosti Kosova bilo manje poželjno rešenje od odluke koju bi donele Ujedinjene Nacije.
Kao prvo, to bi pojačalo podelu Kosova, koja je već de facto na snazi, a Srbi sa severa pokrajine bi prekinuli sve veze sa Prištinom.
Interesi Srbije i Rusije u predstojećim pregovorima za sada se podudaraju. A ti interesi su da bi pregovori, jednostavno, trebalo da vode daljim pregovorima, ili u najmanju ruku do neke vrste „zaleđenog konflikta" na Balkanu.
Srpske vođe tvrde kako su spremne da Kosovu daju široku autonomiju u okviru Srbije.
No, pošto bi rezultat ovakvog ishoda verovatno bila nova runda nasilja, Srbija bi radije ostavila pitanje Kosova nerešenim, makar u doglednoj budućnosti.
Rusi na umu imaju dva problema. S jedne strane, nekoliko ključnih ruskih diplomata – kao na primer Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova i Vitalij Čurkin , ruski ambasador u UN – žele osvetu zbog poniženja koje su doživeli kada nisu uspeli da spreče NATO bombardovanje Srbije 1999. godine.
Sergej Karaganov, politički savetnik ruskog predsednika Vladimira Putina nedavno je izjavio kako: „Dosta ljudi u Moskvi sada žele da njihove američke i evropske kolege plate punu cenu svojih igara na Kosovu, mada to ne žele da priznaju javno".
Pitanje Kosova je takođe i jeftin trik i veoma lak način za Putina da vrši pritisak na Zapad. Rusija nema svoje trupe na Kosovu i zbog toga ne rizikuje ništa ukoliko se delovi albanske populacije okrenu nasilju kao rešenju.
Uz veliki broj „zaleđenih konflikata" još iz doba Sovjetskog Saveza, Rusija je na oprezu da bi nezavisnost Kosova mogla postati presedan za ostale slične slučajeve, iako zapadne diplomate tvrde da do toga neće doći.
Aleksej Puškov, politički analitičar naklonjen Putinu, nedavno je napisao da, ukoliko bi Rusija prihvatila zahteve Zapada za nezavisnošću Kosova „bi to bilo doživljeno ne kao partnerski čin, već kao poraz suparnika, koji je podlegao pod pritiskom".
Šta se, konačno, može očekivati od ovih pregovora? Nameće se odgovor ništa specijalno. A kad je reč o stvaranju „kritične mase" zemalja EU koje su spremne da prihvate nezavisnost Kosova bez blagoslova Saveta bezbednosti, mislim da se čak i to ne sme ni po koju cenu uzeti zdravo za gotovo.
„Čak se i Nemci kolebaju po ovom pitanju", tvrdi jedan diplomatski izvor. „Tako da, kad se sve ovo završi, može nam se desiti da budemo na istom mestu na kom smo sada".
Tim Džuda, vodeći komentator događaja na Balkanu autor je onlajn BIRN-ove publikacije „Srbi: istorija, mit i raspad Jugoslavije", kao i publikacije: „Kosovo: rat i osveta".
.jpg)
