Izvor: Radio 021, 23.Mar.2015, 17:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teško bolesni nemaju ni gde da umru
Čak 3,5 miliona evra potrošeno je prethodnih godina da bi se u zdravstvu razvile službe za takozvanu palijativnu negu, za taj novac dobili smo svega 171 mesto u 14 opštih bolnica, a najteži pacijenti i dalje bukvalno nemaju gde dostojanstveno da provedu poslednje dane.
Iako se sa ulaganjima u palijativnu negu počelo 2011. godine, Ministarstvo zdravlja se sad suočava sa činjenicom da nije bilo naročitih rezultata i da napokon, ozbiljno, makar i postepeno, mora da se rešava >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << ovaj problem.
U Srbiji svakog dana, samo od malignih bolesti, umre 57 ljudi. Većina u terminalnoj fazi bolesti, bar poslednjih mesec-dva provede u mukama, prepuštena samo porodici, jer kad se dođe do stadijuma da je pacijent izgubljen za zvaničnu medicinu, i da više ne pomaže nikakva terapija, za njih u bolnicama, na onkološkim odeljenjima, nema mesta.n
"Kroz projekat EU "Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji" uloženo je gotovo tri miliona evra, zatim značajna budžetska sredstva, a nešto su dale i neke lokalne samouprave za renoviranje prostorija za palijativno zbrinjavanje", kaže za "Novosti" dr Dragana Jovanović, specijalna savetnica ministra zdravlja i koordinator Ministarstva zdravlja za pulmologiju.
"U okviru tog projekta je dato još 54 vozila za ustanove primarne zdravstvene zaštite, i sprovedeni programi edukacije iz palijativnog zbrinjavanja u vidu kurseva koje su pohađala 1.694 zaposlena u ustanovama zdravstvene zaštite i gerontološkim centrima", dodaje ona.
I u bolnicama koje imaju krevete za ovu namenu, doktori svedoče da palijativna nega nije onakva kakva bi trebalo da bude: u istim sobama su često žene i muškarci, u ovim jedinicama često ne mogu da se primene ni sva dijagnostika niti sva terapija, a veliki problem je što je koncept palijativne nege pogrešno shvaćen pa bi mnoge porodice teško obolelog člana najradije trajno smestile u bolnicu. A, suština je da u palijativnoj nezi pacijent provede neko kraće vreme, da mu se medicinski olakšaju tegobe, a porodica se nakratko odmori.
"Predlog je da se kapaciteti za palijativnu negu povećaju za još 131 krevet i to se odnosi ne samo na bolnice koje već imaju ove službe, nego i na još 10 bolnica koje nemaju palijativu", objašnjava profesorka Jovanović. "Četiri kliničko-bolnička centra u Beogradu, takođe bi trebalo da oforme službe za palijativnu negu i to sa 60 kreveta, pa bismo tako kapacitete priširili ukupno za 191 krevet, i onda bismo za ovu namenu imali 362 postelje."
Ove službe bi se, onda, po potrebi i dalje širile, a kadrovskim planom za 2015. godinu, čija se izrada očekuje, trebalo bi definisati i neophodan kadar. U bolnicama uglavnom ne postoji višak kadra u odnosu na propisane normative, pa je za rad jedinica palijativne nege potrebna preraspodela, prvenstveno sa gerijatrijskih odeljenja na palijativu. "S obzirom na to da je popunjenost bolničkih kapaciteta od 55 do 78 odsto, moguće je u svim opštim bolnicama u Srbiji preraspodelom postojećeg kadra obezbediti neophodan broj doktora medicine za rad u jedinicama za palijativno zbrinjavanje", objašnjava profesorka Jovanović.
