Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 22.Okt.2010, 11:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Teške posledice ekološke katastrofe u Mađarskoj

BUDIMPEŠTA -

Devetoro mrtvih, oko 150 povređenih, potpuno uništeni ekosistemi nekoliko vodotokova, kontaminirano 40 kvadratnih kilometara zemljišta, vanredno stanje do kraja godine u tri mađarske županije - bilans su ekološke katastrofe koja je 4. oktobra pogodila Mađarsku.

Tog dana provalio se rezervoar u drugoj po veličini fabrici za proizvodnju aluminijuma u Mađarskoj, kod grada Ajka, 160 kilometara jugozapadno od mađarske prestonice Budimpešte.

Izlivanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << crvenog mulja

Iz rezervoara se izlilo oko 700.000 kubnih metara alkalnog crvenog mulja, koji je nusproizvod pri pravljenju aluminijuma, a sadrži teške otrovne metale.

Poplavni talas, visok 3,6 metara, prvo je udario na obližnje mestašce Kolontar koje je skoro potpuno uništio, a zatim se sručio na grad Devečer, gde je poplavljeno 230 kuća i 19 ulica. Najveći deo grada ostao je bez struje, vode i gasa.

U međuvremenu se crveno blato, koje je nosilo sa sobom automobile i rušilo mostove, razlilo na 40 kvadratnih kilometara površine i ušlo u potočić Tornu, rečicu Marcal, i preko reke Rabe, dospelo u Dunav, ugrozivši tako direktno još sedam gradova nizvodno od mesta katastrofe.

Ceo ekosistem reke Marcal i potočića Torna uništen je zbog zagađenja. Pomrla je sva riba u tim vodotokovima, a kako je naveo šef mađarske regionalne službe za borbu protiv katastrofa Tibor Dobson, vlasti nisu uspele da spasu ni okolnu vegetaciju.

Ali su, posle početne zatečenosti katastrofom, uspele da maksimalno neutrališu da se otrovni mulj vodotokovima, prvenstveno Dunavom, proširi i u susedne zemlje.

U reku Marcal i potočić Tornu ubačen je gips i sirćetna kiselina, koji su neutralisali baznu smesu, odnosno vezali otrovne hemikalije i time sprečili njihovo dalje širenje.

Prve žrtve katastrofe, među kojima i jedna tromesečna beba, stradale su u Kolontaru, gde su i mnogi meštani hospitalizovani zbog zadobijenih opekotina od otrovnih materija, čija isparenja iritiraju oči i disajne puteve.

Odgovornost za katastrofu

Mađarski premijer Viktor Orban je tada istakao da odgovornost za katastrofu snosi fabrika za proizvodnju i trgovinu aluminijumom (MATK), koja je u vlasništvu kompanije MAL. Vlasnici te kompanije su tri osobe, koje spadaju u sto najbogatijih ljudi u Mađarskoj.

Iako se od početka spekulisalo o uzrocima katastrofe, rukovodstvo fabrike, zatvorene dan posle nesreće, optuživano je da je prepunilo rezervoar za odlaganje crvenog mulja. MAL je to poricao, uz obrazloženje da je samo dve nedelje pre tragedije rezervoar kontrolisala inspekcija, koja nije utvrdila nikakve nepravilnosti.

MAL je čak tvrdio da se prema standardima Evropske unije, crveno blato ne smatra toksičnim materijalom, i odbacio je optužbe da je znao da je ogromni rezervoar popustio.

Gnevan zbog izjave da blato nije otrovno, ministar unutrašnjih poslova Šandor Pintor izjavio je: "Trebalo bi malo da zaplivaju u njemu, pa će videti da li je otrovno".

Istovremeno, međunarodna organizacija za ekološku zaštitu Grinpis (Greenpeace) upozorila je 8. oktobra na "iznenađujuće visoke" nivoe arsenika i žive u crvenom toksičnom mulju", duplo veće od uobičajenih.

S druge strane, grupa za zaštitu životne sredine Svetski fond za prirodu (WWF) sa sedištem u Švajcarskoj, tvrdila je dva dana kasnije da su kroz zid rezervoara kod Ajka, otrovne hemikalije curile mesecima, "što se moglo jasno videti na fotografijama iz vazduha napravljenim u junu".

Ta grupa je ocenila da se katastrofa mogla izbeći da nije bilo nemara i loše regulative.

Hapšenje

I mađarski mediji pisali su da je Zoltan Bakonji, generalni direktor MAL-a i sin jednog od vlasnika kompanije zajedno sa još nekoliko šefova znao nedeljama da se crveni mulj izliva iz rezervoara fabrike, a zaposlenima je bilo zabranjeno da o tome pričaju.

Bakonji je uhapšen 11. oktobra, ali je samo dva dana kasnije pušten iz pritvora, jer tužioci nisu uspeli da dokažu optužbe za nemar, zasnovane na sumnji da Bakonji nije u dovoljnoj meri pripremio upozorenja za slučaj opasnosti, kao i planove za reagovanje u slučaju nesreće poput izlivanja otrovne materije.

Mađarske vlasti su, nemoćne da same utvrde uzroke tragedije, zatražile pomoć iz EU, te je tako u tu zemlju upućen tim od pet stručnjaka austrijske vojske, koji je utvrdio da su napravljeni ozbiljni propusti u izgradnji brane na rezervoaru fabrike.

Otklanjanje štete

Mađarski ministar za ekologiju Zoltan Ilješ najavio je da će njegovoj zemlji biti potrebno najmanje godinu dana da otkloni štetu od izlivanja toksičnog otpada, i da će je to koštati desetine miliona dolara, navodeći da će najverovatnije biti neophodna i tehnička i finansijska pomoć EU.

MAL koji je u međuvremenu nacionalizovan, pre dva dana je saopštio da je spreman da u narednih pet godina, na ime odštete žrtvama ugroženog područja ukupno plati oko šest miliona evra.

Katastrofa koja je prilično uplašila susedne zemlje, ipak je uspela da ostane zadržana u okvirima Mađarske, a zahvaljujući akciji vlasti te zemlje, Dunav u Srbiji nije bitnije zagađen.

No, s druge strane, u slovačko-mađarskom pograničju otkrivene su nekoliko dana posle katastrofe mrtve ribe, mada u slovačkim vodama nije zabeleženo veće zagađenje. Slovaci su, takođe, odlučili i da prekontrolišu svoje rezervoare sa otrovnim otpadom.

Proizvodnja u fabrici aluminijuma kod mađarskog Ajka ponovo je počela 16. oktobra, uz strogi nadzor, iako su predstavnici Grinpisa tražili da se obnova procesa proizvodnje odloži sve dok ne nestane svaka opasnost od ponovnog pucanja brane rezervoara. Nadležni su, međutim, procenili da više nema razloga da se čeka.

U mađarskim bolnicama još 45 ljudi je na lečenju zbog izloženosti toksičnom mulju, a jedna osoba je u teškom stanju.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...