Izvor: Danas, 17.Nov.2015, 20:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Terorizam nekad i sad
Sledi malo predavanje iz istorije terorizma u Srbiji. Ako zanemarimo endoterorizam, to jest čisto međusrpske terorističke akcije, ostatak istorije ovdašnjeg terorizma spada u knjige tipa "Italijanske junačke pesme" i "Telefonski imenik Tirane". Može o bivšem SFRJotu misliti ko šta hoće, ali jedno mu se mora priznati: bila je to zemlja u kojoj - poglavito zahvaljujući doktrini ništa nas (osim nas) ne sme iznenaditi - terorizmu nisu cvetale ruže. Bilo je nekih pokušaja, nije da nije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << neki su čak bili i uspešno realizovani, ali uglavnom su sasecani u korenu. Davnih godina je, tako, izvesni Miljenko Hrkač, ustaški emigrant, postavio bombu u bioskop "20. oktobar". Bilo je tu žrtava. Ali posle ih više nije bilo. Srpski bioskopi brzo su postali jedna od najbezbednijih mesta na svetu. A Hrkač, Hrkač je promptno safatan, još promptnije osuđen i postavljen pred zid.
Udba je, međutim, otišla i korak dalje. Nije se ona, na podobije današnjih bezbednosnih zajednica, zadovoljavala pukim prikupljanjem informacija, uhođenjem i predviđanjem razvoja situacije; bila je mnogo inventivnija, a često je išla ispred događaja, kao, božemeprosti, oni precogsi iz filma "Minority Report". Kako joj je to uspevalo u ono low tech vreme? Evo kako. Ako bi neki Udbin visoki glavešina samo posumnjao da bi nekom neprijateljskom emigrantu u Nemačkoj, recimo, moglo pasti na um da organizuje terorističku akciju u SFRJotu, glavešina je u Nemačku slao nekog od rodoljubivih kriminalaca koji su - kao i Džejms Bond, a možda i više nego on - imali license to kill. I - šta? Neprijateljski emigrant je nestajao sa lica ovog sveta.
Da li su baš svi likvidirani neprijateljski emigranti bili skloni terorizmu? Čisto sumnjam. Izgleda da je Udba radila na sličnom principu kao i onaj pre neki dan pomenuti kataroubica; Pobijte vi sve, a Bog posle neka razdvaja pravednike od terorista.
Toliko na temu terorizma nekad i sad. Vraćamo se na teren domaće politike, mada bi cinik mogao reći da je to u stvari jedno isto. Zapitah se, naime, pre neko veče da li bi u zemlji Srbiji bio moguć neki ekvivalent hrvatskom Mostu, neka dakle, Ćuprija, izborna koalicija sastavljena od nekompromitovanih, ali ne anonimnih i nekompetentnih ličnosti, koja bi se - osvojivši dvadesetak procenata glasova - pozicionirala kao partner i korektiv odavno korumpiranim političkim strankama ? I - šta sam dokonao? Ne znam šta da vam kažem. To je, u principu, moguće, ali je - da bi bilo moguće - najpre potrebno da se stekne politička volja, da bi se - kad se politička volja stekne - srpska Ćuprija pokazala kao nemoguća misija. Nadam se da ste razumeli šta sam hteo da kažem. Ja nisam.
