Izvor: RTS, 20.Okt.2009, 09:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Termomineralni izvori "za bacanje"?
Srbija eksploatiše manje od 5 odsto od 300 lekovitih izvora. Kopaonik sa 78 takvih izvorišta, bogat koliko i cela Francuska. Za veću iskorišćenost prirodnih bogatstava najpotrebnije ulaganje u infrastrukturu.
Prema nekim podacima, godišnji prihod u svetu od medicinskog turizma iznosi oko 60 milijardi dolara. Iako su netaknuta priroda, čist vazduh i lekovite vode blago brojnih banja širom Srbije, mnoge se ne koriste.
Svake sekunde, više od 20 litara vode u Kuršumlijskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << banji ode u nepovrat, jer hotel "Žubor" ne radi. Nekada se ta voda koristila za grejanje banjskih kapaciteta i tako se štedeo novac.
Ukoliko se ne bude ulagalo u infrastrukturu i savremenu medicinsku opremu, slična sudbina očekuje mnoge srpske banje.
Doktor Tomislav Jovanović, predsednik asocijacije balneoklimatologa Srbije smatra da nacionalno bogatstvo "ne treba da se baca, nego da se koristi i čuva".
"Mi treba jasno i glasno da kažemo, odnosno država treba da prizna da posedujemo nacionalno bogatsvo, kao što su mineralni izvori i da onda angažuje ljude koji treba da sačine programe korišćenja tog prirodnog bogatstva", kaže Jovanović.
Za razliku od Srbije, susedna Mađarska je odavno prepoznala potencijal prirodnih lečilišta. Od svojih banja, ta zemlja godišnje zaradi šest milijardi evra.
"Mađarska je zemlja veoma bogata termomineralnim vodama. Mi imamo mnogo spa centara, različitog blata, mineralnih voda za piće i sve smo uradili da tu oblast unapredimo", izjavio je doktor Tamaš Bender.
Morska voda u terapijske svrhe
Primer dobrog korišćenja prirodnih bogatstava je i Turska. Sa tri strane okružena morima, ona ih koristi i na drugi način.
"Zahvaljujući tehnologiji uspeli smo da izdvojimo vodu iz mora i prenesemo je u ustanove gde imate talasoterapijske bazene i tople kupke. U tom slučaju, vi grejete morsku vodu i posle je koristite za terapiju. Primenjuje se najviše kod kožnih i reumatskih oboljenja", objašnjava doktor Zeki Karagule iz Turske.
Nekoliko stotina prirodnih izvora, 40 banja i 25 rehabilitacionih centara, dokazuju da Srbija ima velike, ali nedovoljno iskorišćene potencijale. Srbija ima više od 300 termomineralnih izvora, od kojih koristi manje od 5 odsto. Na primer, samo Kopaonik ima 78 takvih izvorišta, koliko cela Francuska.
Snežana Pantić Aksentijević iz Ministarstva zdravlja kaže da je potrebna saradnja koja već postoji sa penzionim fondom, sa lokalnim zajednicama, turističkim organizacijama, kako na nivou republike, tako i na lokalnom nivou.
"Tako je široko učešće svih onih faktora u državi i pre svega u lokalnoj zajednici. Samo dobrom saradnjom možemo postići jednu kvalitetnu uslugu i bogatstvo ponude i sadržaja", tvardi Pantić Aksentijević.
Banjska bogatstva se ne koriste samo za lečenje, već i za velnes, a privlače i veliki broj gostiju, pa tako utiču i na razvijanje turizma.
I zaposleni u pojedinim srpskim banjama odlučili su da idu u korak sa evropskim trendovima, pa sve više ulažu i u velnes programe.
Doktor Nikola Sremčević, direktor Specijalne bolnice za rehabilitaciju Banja Koviljača, kaže da se u toj ustanovi sve radi pod strogim medicinskim nadzorom lekara.
"Imamo dosta sadržaja, kao što su zatvoren bazen, solarijum, saloni za sve vrste masaža i saune. Sada idemo na to da proširimo tu ponudu, tako što će posetiocima uskoro biti dostupan i otvoreni bazen", kaže Sremčević.
Ipak, za ozbiljniji razvoj banjskog turizma neophodno je i ulaganje u infrastrukturu. Stručnjaci kažu da je to investicija koja se brzo vraća.
