Izvor: Politika, 08.Mar.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Termini za ulepšavanje istine
Kada političari koriste izraz „konačno rešenje kosovskog pitanja” trebalo bi da prelistaju „Nacizam za neupućene” i podsete se da je „konačno rešenje (jevrejskog pitanja)” imalo zlokoban prizvuk u Drugom svetskom ratu
„Mogu vam ponuditi samo krv, suze i znoj”, obećao je premijer Vinston Čerčil podanicima britanske krune, kada je objavio da se Velika Britanija nalazi u ratnom stanju s Nemačkom.
Kada bi danas neki političar svojim biračima obećao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da će plakati nakon njegove pobede na izborima, verovatnoća da bi njegova stranka prešla izborni cenzus bila bi jednaka šansi da će Putin objaviti da su demonstracije u Ukrajini „unutrašnja stvar” ove zemlje.
I baš kao što naši političari slikovito objašnjavaju da je „srpsku ekonomiju zahvatio tumor koji ne može da se leči aspirinima, već hemoterapijom”, tako se i političari s one strane Atlantika trude da smisle eufemizme koji njihove vojne akcije čine „beskrvnim” i „depersonalizovanim”.
Reč „ubijanje” koristi se isključivo kada se glasačima objašnjava šta neprijatelj radi nama, a ne šta mi radimo njemu. Reč „rat” političari danas koriste samo kada obećavaju da će povesti „rat protiv siromaštva” ili „rat protiv droge”.
Političke metafore nisu novijeg datuma, a političari koji danas koriste termin „konačno rešenje kosovskog pitanja” trebalo bi da prelistaju „Nacizam za neupućene” i podsete se da se „konačno rešenje (jevrejskog pitanja)” odnosilo na tajni vojni dokument kojim je planirano ubijanje miliona Jevreja za vreme Drugog svetskog rata.
Osvrćući se na reč(i) i fraze koje naši političari najčešće koriste u aktuelnoj predizbornoj kampanji, direktor „Srbijagasa” i funkcioner Socijalističke partije Srbije Dušan Bajatović duhovito je primetio da je reč „reforma” postala novi Bog i svrgnula s prestola popularnosti reč „transparentnost”, koja je bila moderna nakon 5. oktobra. On je pri tom konstatovao da „baš kao što, dok se učestalo pominjala, transparentnosti nije bilo, tako ni sada nema reformi. A ni saglasnosti političkih stranaka kakve su i koje tačno reforme Srbiji potrebne”.
Kreativni direktor brojnih reklamnih kampanja Nadežda Milenković objašnjava da se političarima preporučuje korišćenje metafora i poređenja „jer ljudi lakše shvataju šta želite da im kažete kada koristite primere iz života”. Zloupotrebe su, naravno, česte.
„Baš kao što deca lakše shvataju šta želite da im kažete ako u rečenicu ubacite preteću kaznu tipa „skloni šiške, oslepećeš” ili „ako piješ kafu, porašće ti rep”, tako i odrasli više vole da razmišljaju u slikama, nego da se služe apstraktnim mišljenjem. To znaju i stručnjaci za komunikaciju koji savetuju političare da nam se obraćaju rečima tipa „ne može se piti sirup ako ste bolesni – mora se uzeti lek”, iako nam oni u suštini uglavnom „prodaju” bogojavljensku vodicu. Korišćenjem metafora političari, zapravo, tretiraju birače kao decu”, primećuje Nadežda Milenković.
Milošević je u politički žargon uveo krilaticu „opšte je poznato” ili „ceo svet zna” da bi saopštio notorne neistine, kaže naša sagovornica i dodaje da političari o sebi često govore u trećem licu jednine ili u prvom licu množine, kada žele da prave otklon od odgovornosti. Osim toga, često „odgovaraju” na pitanje – pitanjem, jer znaju da je to zgodan način da kažu ono što oni žele.
„Prevod omiljene krilatice Ivice Dačića ’da li vi stvarno mislite da sam ja toliko naivan da...’ zapravo znači ’da li ste toliko glupi da mislite da sam ja toliko glup da...’. Aleksandar Vučić je donedavno na postavljeno pitanje imao običaj da odgovori ’ako me pitate’ i onda kaže ono što on želi da saopšti”, primećuje Nadežda Milenković.
Ona duhovito zapaža da za vreme rekonstrukcije Vlade nismo čuli eksplicitno objašnjenje da li će biti smenjeni oni ministri koji nisu dobro vodili svoj resor. Umesto toga, imali smo utisak da se u Nemanjinoj 11 spremaju za olimpijadu, jer je prvi potpredsednik Vlade uglavnom koristio sportske metafore kada je objašnjavao da će biti rekonstruisani oni ministri koji „ne mogu da istrče trku” odnosno „koji ne mogu da preskoče letvicu” i „koji su se umorili od maratona”.
Katarina Đorđević
objavljeno: 09.03.2014
.jpg)
