Izvor: B92, 29.Mar.2009, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teret partijske države
Beograd -- Srbija je krizu dočekala nespremno, sa nagomilanim partijskim kadrovima i vezama politike, kriminala i privrede, ocenjuju stručnjaci u razgovoru za "Blic".
Psiholog Jelena Vlajković kaže da su vlade nakon 5. oktobra 2000. razočarale birače i da građani zbog toga porez od šest odsto ne doživljavaju kao akt solidarnosti, već kao namet koji treba da "odabranima" i dalje omogućava udoban život.
Vlajkovićeva objašnjava da se običan čovek oseća >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << iskorišćenim, napuštenim i izneverenim.
Danilo Šuković, ekonomista i član Saveta za borbu protiv korupcije, smatra da će uvođenjem solidarnih poreza standard života građana Srbije pasti za 20 odsto.
Prema njegovoj oceni, vlada se ponaša kao da je u konfuziji i povlači iznuđene poteze, što u šahu znači da sledi mat. Situacija u kojoj se nalazimo nije nimalo ohrabrujuća za obične građane, navodi Šuković.
Ekonomisti su složni da će politika borbe protiv efekata recesije najgore pogoditi srednju klasu, koja je nakon propasti devedesetih godina tek nedavno počela polako da oživljava.
Nenad Prokić, dramaturg i poslanik u Skupštini Srbije, ocenjuje da je situacija u kojoj se Srbija našla direktan proizvod loše politike svih vlada nakon 2003. godine, koje su zarad zadovoljenja sopstvenih apetita opstruirale procese reformi.
On kaže da u Srbiji nije raskinuta veza politike, kriminala i privrede, odnosno tajkuna, što je, kao podeća Prokić, i sam predsednik Tadić nedavno priznao.
Danilo Šuković ističe da je upravo ta sprega razlog zbog koga je udar na budžet prosečnih građana daleko ozbiljniji nego onaj na najbogatije.
Prema njegovoj oceni, zato nikada nije donet antimonopolski zakon, zato korupcija izjeda suštinu našeg društva i zato je većina proizvoda i dalje skuplja u Srbiji nego u mnogim evropskim zemljama.
Država ima prostora za štednju
"Blic" podseća da je država je novac mogla da prikupi otpuštanjem činovnika i smanjivanjem plata, naplatom dugova javnim preduzećima ili poreza od onih koji su ga utajili ili ga ne plaćaju, ukidanjem bonusa i reprezentacije, popisom državne imovine, sprovođenjem legalizacije ili oduzimanjem imovine kriminalcima. Ali nije.
Kako navodi ovaj list, januarska plata u javnom sektoru iznosi u proseku 35.000 dinara, a u lokalnoj upravi ima od osam do deset hiljada viška zaposlenih. Nadležni im međutim ne daju otkaz, već im nuda da postanu tehnološki višak i uzmu velike otpremnine – 550.000 dinara i još 15.000 dinara po godini staža.
"Blic" dalje podseća da Srbija ima 250 poslanika, a svaki od njih državu košta godišnje oko 55.000 evra, a Srbija ima i jednu od najglomaznijih vlada u regionu, sa čak 25 ministara koje opslužuje više od 220 sekretara, pomoćnika i savetnika.
Zatim, kako se navodi, vraćanje penzija na nivo pre povećanja krajem prošle godine uštedelo bi državi 48 milijardi dinara.
Država je i ovde mogla da poveća svoje prihode i legalizacijom oko 400.000 do miliona bespravno izgrađenih objekata, ali je do sada legalizovano tek 10-ak odsto objekata.
