Izvor: Politika, 08.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teret na savesti Srbije i Evrope
KULTURE I SUKOBI
Specijalno za "Politiku" od dopisnika Tanjuga
Prvu unakrsnu analizu izveštaja o masakru o Srebrenici, objavljenu u 65. broju francuskog stručnog časopisa "Kulture i sukobi" priredili su stručnjaci za Balkan sa francuskih univerziteta i iz naučnih centara – Izabela Delpla, Ksavije Bugarel i Žan-Luj Furnel. S njima smo razgovarali o zaključcima do kojih su došli na osnovu analize izveštaja Ujedinjenih nacija, Haškog tribunala, francuske Skupštine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << holandskog Centra za istorijska istraživanja (NIOD) i Republike Srpske.
Izabela Delpla podseća da postoji konsenzus međunarodnih institucija i Bosne i Hercegovine, uključujući i Republiku Srpsku, kada je reč o masakru u Srebrenici, "oko toga da je reč o organizovanom masakru, kao i o sudbini muškaraca koji su nestali i, uopšteno, o broju poginulih Bošnjaka" kaže ona, precizirajući da se "bilans žrtava procenjuje između 7400 (Haški tribunal) i 8000 (Međunarodna komisija za nestala lica), zbog razlike u metodama.
Za Delplu i Furnela je neophodno da se jasno odvoji kriminalna odgovornost srpskih snaga u masakru, što je predmet postupaka pred Haškim tribunalom i izveštaja Republike Srpske od moralne i političke odgovornosti za pad enklave, čime se bave izveštaji UN, Francuske i Holandije.
Događaji u Srebrenici do danas nisu u potpunosti rasvetljeni, navode autori analize. "Dok Karadžić i Mladić ne budu uhapšeni i izvedeni pred sud, ne mogu do kraja da budu rasvetljeni uslovi i tačni razlozi za odluku da se izvrši masakr, kao ni mesto masakra u opštoj dinamici rata u BiH", kaže Delpla. Ona dodaje i da je još uvek nejasna veza između snaga Republike Srpske i Srbije u padu enklave, kao i odgovornost francuskog generala Bernara Žanvijea, tadašnjeg komandanta jedinica Unprofora i Jasušija Akašija, specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN-a, "zbog zakašnjenja i odsustva vazdušne intervencije kako bi se sprečio pad enklave i grada".
Za potpuno rasvetljavanje događaja, navodi ovaj filozof, potrebno je da se srpskim poslanicima i istoričarima otvore dosad nedostupne arhive u Srbiji, poput izveštaja sa sastanaka Vrhovnog saveta odbrane Federativne Republike Jugoslavije.
Otvaranje arhiva očekuje se i od vlasti BiH, kako bi se rasvetlila uloga tadašnjih vlasti u Sarajevu u preuzimanju Srebrenice od strane snaga bosanskih Srba. Bugarel, koji se bavi pitanjem odgovornosti vlasti BiH u masakru, kaže da su neki poslanici i novinari u federaciji BiH rano imali hrabrosti da postave neprijatna pitanja o ponašanju bošnjačkih vlasti u julu 1995. godine. Ali "činjenica da nisu uhvaćeni Mladić i Karadžić, iz čega nacionalističke partije još uvek crpu snagu, kao i instrumentalizacija ovih pitanja od nekih bošnjačkih političara i pojedinih srpskih negacionista, dovela je do toga da ova debata bude ugušena", konstatuje Bugarel. "Nekoliko bivših političkih i vojnih zvaničnika pothranjivalo je glasine o razmeni Srebrenice i Žepe sa delovima Sarajeva pod srpskom kontrolom, ali za sada ne postoji nijedan dokaz o toj trgovini", kaže Bugarel. On precizira da je "pitanje eventualne odgovornosti vlasti u Sarajevu političkog, a ne kriminalnog reda, jer se odnosi samo na pad enklave, ali ne i na masakr koji je sledio".
Delpla i Furnel navode da odgovorni u međunarodnim i nacionalnim institucijama koji su najdirektnije bili uključeni u događaje nisu podneli ostavke, a u nekim slučajevima su čak promovisani, sa izuzetkom holandskog premijera, koji je podneo ostavku 2003. godine, nakon što je objavljen holandski izveštaj. "Nije došlo ni do suštinske reforme načina kontrole spoljne politike u ovim demokratskim zemljama, pre svega u Francuskoj", konstatuju ovi istraživači.
U Srbiji odnos prema ovom masakru često ima karakteristike negacionizma, kaže Bugarel, koji često boravi u regionu za potrebe svojih istraživanja. "Postoje dve vrste negacionizma – prva je poricanje da se masakr uopšte dogodio, dovođenjem u pitanje broja poginulih koje su utvrdili Haški sud i druge međunarodne organizacije ili tvrdnjom da su muškarci iz Srebrenice poginuli u borbi. Pored ovog, postoji u velikom delu srpskog naroda, u pravoslavnoj crkvi i državnom aparatu nastojanje da se relativizuju razmere i izuzetnost masakra u Srebrenici, predstavljajući ga kao akt osvete ili kao masakr među mnogim drugim počinjenim u 1990-im", kaže Bugarel. "Ali masakri više desetina osoba, kakvih je moglo biti u Kravici ili Zalažju, ne mogu ni da opravdaju ni da objasne masakr hiljada osoba koji je podrazumevao značajna logistička sredstva o kojima je, po svemu sudeći, odluku doneo Mladić lično".
Kritički osvrt na događaje u Srebrenici je "evoluirao" u Srbiji, prema ovom francuskom istraživaču, koji navodi kao pozitivan znak izjave predsednika Srbije Borisa Tadića o tome da je protiv interesa Srbije odbijanje saradnje sa Haškim tribunalom. Uprkos tome, "biće potrebno neko vreme da kritički pokušaji prodru u javno mnjenje, kao što je francuskom društvu trebalo više decenija da se suoči sa tamnim stranicama svoje istorije kao što je kolaboracija sa nacističkom Nemačkom za vreme Drugog svetskog rata ili zločini francuske vojske tokom rata u Alžiru", upozorava Bugarel.
[objavljeno: ]
