Izvor: Politika, 24.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
,,Terazijski" bez akcija
Prema predlogu zakona o podeli besplatnih akcija, svi građani Srbije koji nisu dobili akcije preduzeća u dosadašnjoj privatizaciji imali bi pravo da dobiju akcije javnih preduzeća koja nisu do sada privatizovana. Procenjuje se da ima oko četiri miliona takvih građana. Zanimljivo je, međutim, da se takvo pravo spori onima koji nisu uspeli da dobiju srbijansko državljanstvo do 30. juna 2007. godine.
Primera radi, ako je neko ko je građanin Crne Gore proveo ceo život u Srbiji, bio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stalno zaposlen u njoj i doprinosio njenom blagostanju u skladu sa svojim mogućnostima, te pre više od godinu dana podneo molbu za prijem u državljanstvo Srbije, a njegova molba još nije rešena, da li su njegova prava povređena u odnosu na onoga koji je jednako kao on radio u Srbiji, ali je imao sreću da već poseduje državljanstvo Srbije? Takođe, ako je neko rođen u Beogradu ili nekom drugom mestu u Srbiji, i ceo život ili veći deo života proveo u njoj, a ima državljanstvo Crne Gore na osnovu mesta rođenja svojega oca, te mu zahtev za srbijansko državljanstvo i posle više od godinu dana nije pozitivno rešen, da li su njegova prava povređena?
Uopšte, da li su građani koji su podneli zahtev za državljanstvo mnogo pre no što je ideja o podeli akcija javnih preduzeća dospela u javnost, recimo još u jesen 2006. godine, dakle, pre više od godinu dana, a da srbijansko državljanstvo još nisu dobili – diskriminisani u odnosu na druge građane Srbije? Štaviše, da li su diskriminisani oni koji su podneli zahtev za državljanstvo još u septembru 2006, a dobili ga u novembru 2007. – u odnosu na one koji će dobiti besplatne akcije pošto će do kraja ove godine napuniti 18 godina? Napokon, zašto bi ovi građani uživali biračko pravo ili pravo na rad, ako ne uživaju i pravo na besplatne akcije?
Piscu ovih redova se čini da su u svim navedenim slučajevima građani Srbije rodom ili poreklom iz Crne Gore diskriminisani u odnosu na druge građane Srbije. Da li su oni krivi što čekaju duže od godinu dana pošto su predali zahtev za državljanstvo Srbije, kada nije bilo ni reči da će akcije javnih preduzeća biti ponuđene građanima Srbije, što isto nisu i dobili? Da li se kažnjavaju samo zbog toga što nisu uspeli u nastojanjima da ubede svoje rođake u Crnoj Gori da ne glasaju za nezavisnost? Naposletku, zabolelo je mnoge od njih kada im Crna Gora nije dopustila da se izjasne na referendumu za zajednicu njihove otadžbine i njihove domovine. Tada su bili diskriminisani u odnosu na one Crnogorce koji su živeli u SAD, EU, Hrvatskoj, BiH, Makedoniji i bilo kojoj drugoj državi na zemaljskom šaru. Tada ih je činjenica da žive u Srbiji, nezavisno od posedovanja crnogorskog državljanstva, diskriminisala u odnosu na građansko pravo da odlučuju o državnopravnoj vezi Crne Gore i Srbije. Takođe, oni nisu dobili akcije crnogorskih javnih preduzeća, ali ih ta diskriminacija nije pogodila onoliko koliko ova o nemogućnosti da i oni odlučuju o budućnosti države za koju su im se preci borili. Sada ih činjenica da su državljani i Crne Gore koji s pravom žele srbijansko državljanstvo diskriminiše u odnosu na druge građane Srbije. Da li oni umesto dve majke imaju sada dve maćehe? Da li su išta krivi za takvu sudbinu?
Ako je već Crna Gora odustala od usluga "terazijskih Crnogoraca", da li i Srbija treba da odustane od ovih građana? Nisu li neki od njih dali živote na Kosovu? Nisu li neki od njih branili Srbiju tokom NATO bombardovanja? Oni ne traže privilegije. Zemlja je bila u opasnosti, branili su je. Pa ipak, zar im treba uskratiti prava koja se drugim građanima Srbije priznaju? Ne stavljaju li se "terazijski Crnogorci" u poziciju apatrida, ljudi koji se osećaju odbačenima od obeju država koje osećaju svojim?
Na ova pitanja treba pošteno odgovoriti ne samo zbog materijalnih razloga, mada ih posebno u teškim vremenima društvene transformacije ne treba potcenjivati, već mnogo više zbog našeg osećaja za pravdu. To što će i građani Srbije koji imaju i crnogorsko državljanstvo dobiti besplatne akcije javnih preduzeća nikome neće omaliti njihov deo. Zar ne bi onda trebalo dopustiti svim građanima koji su podneli zahtev za državljanstvo Srbije do 30. juna 2007. godine (činovništvu MUP-a bi valjda pola godine bilo dovoljno da ove zahteve reši), da dobiju besplatne akcije šest javnih preduzeća poput drugih građana Srbije? U protivnom, država Srbija će kazniti deo svojih građana samo zbog toga što ni za godinu i više dana nije uspela da im na podneti zahtev da državljanstvo. Kazniće ih, diskriminisati, u najboljem slučaju zbog činovničke nesposobnosti, jer obećavalo se da će procedura dobijanja državljanstva biti brza i efikasna, a u najgorem – zbog političke namere. Na predsedničkim kandidatima i njihovim strankama je da pokažu da se ne radi o zloj nameri.
sociolog, asistent na Filozofskom fakultetu u Beogradu
[objavljeno: ]
.jpg)
