Izvor: Vesti-online.com, 07.Dec.2012, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Terapija bola

Kada je pre nekoliko dana na naslovnoj strani "Vesti" osvanuo naslov "Kapitulacija", niko ni u redakciji, a izgleda ni među vernom publikom, nije imao ni trunku dileme da je ova krupnim slovima ispisana reč verni odraz onoga što se stvarno događa na najneuralgičnijem delu Balkana. Voljno ili ne savremenici smo istorijskih dešavanja, koja će nas, nezavisno od naše opredeljenosti i ličnog rodoljublja, obeležiti za ceo život i optužiti pred potomcima, bez mogućnosti da se odbranimo. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com <<

 

Najlakše je u takvim trenucima oplesti po aktuelnim političkim liderima u Srbiji, ili smetnuti s uma da su Nikolić, Dačić, Vučić i ostali iz vlasti samo ljudi od krvi i mesa. Niti se mogu samo oni optužiti za predaju Kosmeta, budući da su svoj doprinos tome zdušno davali svi njihovi prethodnici, niti je novost da na čelu nazovidržave Srbije po ko zna koji put imamo ljude koji nisu na nivou zahteva sadašnje političke situacije.

 

Ono što pored svog ovog jada obeshrabruje je činjenica da srpski politički lideri sve odluke i pogubne konkretne poteze preuzimaju na sebe. Osim što se dogovaraju sa strancima, ne konsultuju ni parlament, ni narod, ni stručnjake, najavljujući, ali stalno odlažući takvu vrstu istorijske sabornosti za neko buduće vreme.

 

U ovakvim okolnostima kada je integritet zemlje i naroda u pitanju niko nema prava da sebe proglašava jedinim pozvanim da donosi "bolne odluke", ma koliko taj bol bio realan i očigledan, jer će današnja rešenja o tehničkom otkidanju Kosmeta beskonačno dugo opterećivati buduće generacije da bi bile prepuštene pojedincima.

 

Upravo se to događa danas u Srbiji. Prvo je Vučić govorio o "bolnim rešenjima" koja slede, potom je to začinio dijagnozom da "bez EU nećemo preživeti", da bi nam aktuelni premijer Dačić sasuo u lice kako je "Kosovo već izgubljeno". Koji mudar političar to izgovara glasno i to pred razgovore na kojima bi trebalo da makar nešto ućari?

 

Svakom iole obaveštenom Srbinu jasno je kakva je pozicija Kosmeta i uloga Srbije u tome, ali o tome se ne govori, niti piše u novinama da je Kosovo izgubljeno. Ako je tokom svih prethodnih godina, ratova i nepravdi srpska nacionalna energija potrebna za promene gotovo uništena, onda je zadatak političkih lidera da je probude, a ne da se pretvaraju u stručnjake za bolove.

 

Na osnovu čega nas Toma, Ivica i Aca vode u EU kada se zna da je ogromna većina, posebno mladih ljudi, koji su budućnost ove zemlje, protiv toga. Ako imaju dileme, zašto ne pozovu narod na referendum. Koji to dokument obavezuje Ivicu da utvrđuje granicu na Jarinju? Hoće li nam najskuplja reč otići bespovratno na osnovu verbalnog foliranja?

 

Kako je moguće da se najvažnije državne odluke o Kosmetu donose bez ikakve platforme i učešća srpskog parlamenta i predstavnika svih političkih opcija? Kakva je uloga prethodnih vlasti u aktuelnoj političkoj ujdurmi i zašto ih niko ne proziva za ono što se u srpskom jeziku jednostavno zove - izdaja?

 

Srpska terapija bola i pošten odnos prema državi, narodu, a posebno ljudima na Kosmetu, koji jedini pružaju otpor i to iz očaja, obavezuje srpske političare da prestanu lečenje bola kapitulacijom i okrenu se - Srbiji. Iako svesni da su Slobu ubili u Hagu, Zorana na ulici, a Voji zapretili da se mane i najminimalnijeg učešća u vlasti - a sva trojica nisu htela da daju Kosmet - Toma, Ivica i Aca su pred sudbonosnom odlukom: ili da časno ostanu ubeleženi u istoriji ili da trasiraju put za jedan od sledećih naslova u "Vestima" nešto krupnijim slovima: "Okupacija!"

Nastavak na Vesti-online.com...