Izvor: Politika, 02.Apr.2013, 18:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teorija zavere
Odmah po dolasku u Valenciennes, mesto na severu Francuske, uspeo sam da dobijem parking mesto u firminoj garaži. Nije praksa da spoljni konsultanti dobijaju garažne kartice, upozoren sam na početku.
Ovde je tzv. staff neprikosnoven. Na žalost, staff su često mediokriteti koji drmaju plate od 5,6,7, ili čak 8 hiljada evra pa i više. Karticu sam dobio „preko veze”, zahvaljujući jednom finom Ircu Peteru.
Ubrzo se ispostavilo da mi automobil za ovaj gradić i ne treba >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << - voziti po ovom mestu je kao plivati u vodi od 20 cm - vrlo brzo shvatiš da je lakše hodati.
Proleće je bilo kišovito, ali mi to nije smetalo da i dalje idem peške. Vozio bih jednom u 4 sedmice - kad bih išao poslom do Brisela.
Kobnog jutra prolazim pored Grkove kancelarije, po običaju.
Međutim, Grk me čudno gleda.
„Jesi li video možda fleku na svom autu?"
„Gde?"
„Na haubi - prilično velika i siva.„
Otrčao sam do garaže.
Mog Opela, jedini auto u garaži, a verovatno i u celom Valenciennesu, sa srpskim tablicama, preparkirao sam prethodno veče. Bio je malo zabačen, u sred neke barice, pa sam želeo bolju poziciju.
Ulazim u garažu. Puls mi je povišen. Imam tremu, kao da se radi o povredi živog bića. Fleku još ne vidim sa ove distance.
O Bože, pa zar još ni kredit nisam otplatio, a moram da ga farbam?
Šta li će mi tek žena reći?
I zaista, na prednjoj haubi, malo više prema levoj strani, dve spojene fleke – kao da je neko sipao neku tečnost iz flaše, jednim mlazom, pa onda i drugim. Nepoznata tečnost se osušila. Tragovi slivanja su jasni i prepoznatljivi. Boja – svetlo siva. Auto – tamno siva.
Lep kontrast, ovaj, hoću reći – užasan.
U očaju uzimam super - krpu i pokušavam da obrišem. Ništa. Ne uspevam. Deo tečnosti je curio prema farovima i plastičnoj maski – probam i taj deo da očistim – fleka se skida!
Tek mi sad ništa nije jasno.
Pod prstima se može osetiti reljef – neprijatelj, ko god bio, nije naivan.
Stvar je postala ozbiljna. Ovo je diverzija. Ovo ne može biti ništa drugo do diverzija.
I zaista, u celoj garaži, od toliko kola, jedino ja napadnut?
Naći ću ga - ma ko bio!
Razmišljam o samom činu. Neprijatelj je morao da me prati. Čekao je pogodan momenat. Najverovatnije je birao jutro. Došao malo ranije, pripremio diverzionu tečnost, prosuo i pobegao. Možda radimo zajedno? Listam u glavi zaposlene, pokušavajući da shvatim ko bi to mogao da bude.
Ali - opet, prosto pitanje se nameće samo od sebe - zašto?
Zašto me toliko mrzi?
A šta ako radikalizuje borbu? Šta ako preseče cevi za kočionu tečnost?
Vraćam se u firmu. Gde prvo da idem? Eh, treba ispričati sve detalje na engleskom ...
Lakše će mi biti na srpskom da psujem.
Idem pravo u Safety Unit kod oficira Dragana.
Dragan je mojih godina. Živi u Belgiji, a radi ovde u Francuskoj. Upoznao sam ga tako što sam prvi dan na poslu pažljivo analizirao organizacioni chart. Onda sam spazio njegovo ime, pronašao mu email, i poslao prvu poruku.
Posle nekoliko dana - ulazi nasmejan čovek u kancelariju, lep, srednje konstitucije, braon kosa, simpatičan razmak između zuba.
„Dobar dan” (na srpskom!)
„D d d dobar dan, zbunih se.„
„Poslao si mi meil - ja sam Dragan.„
„Ah da, sorry, ovaj izvinite, mislim, izvini Dragane, ne znam koji mi je danas.„
„Bio sam u Lille-u, mi imamo kancelarije tamo, pa nisam mogao da ti se javim.„
I tako smo počeli da se družimo. Ne često, ali kvalitetno. Po neka kafica, sa merom za pauzu. Ovde su plate velike, respekt za vreme, moliću lepo.
Uđoh gotovo bez daha kod Dragana. Saslušao me pažljivo.
„To ti je napravio jedan Šiptar. Znam i kako. Koristio je neku tečnost za kola, ne znam tačno za šta služi, ali na auto - lak ima isti efekat koji si mi upravo opisao. Ne skida se i ostavlja reljefnu fleku.„
„Koji sad pa Šiptar?"
„Ima ih ovde, zar ti nisam rekao?"
„Nisi.„
„E pa sad jesam.„
Bio je ozbiljan i zabrinut.
„Kome sad da se obratim?"
Dao mi je 2 kontakta. Prvi ovde u firmi, a onda i vlasnik garaže.
Sastavih srceparajući meil.
Da vidimo šta kažu institucije, pa ipak je ovo Evropa!
Dobio sam prvi reply.
Kratka poruka - primili smo k znanju. Hvala što ste se javili.
Meni je to dovoljno, sada znam da sam postao „case”, „issue”, neki slog u nekom efikasnom sistemu.
Sistem preuzima dalju brigu o meni.
I o mom Opelu.
Vreme se ovde popravilo. Dani su postali duži. Mrak pada tek posle 9 sati.
Stiglo je pravo proleće u Valenciennes.
Dani su prolazili sporo. Odgovora nema, pa nema.
Nekoliko puta sam išao kod Petera, da proverim status mog slučaja.
Uvek isto - nema novih informacija.
Peter mi je na kraju priznao da nema nikakvog odgovora od vlasnika garaže. Sa svoje strane, Peter i njegova ekipa su uradili sve što su mogli.
Počeo sam da gubim polako nadu.
Ali, nisam prestao da razmišljam.
Sve manje sam verovao u diverziju.
Dosta vremena je prošlo, neprijatelj, i da postoji, morao bi da deluje brže.
Ovde su ugovori kratki - na svega par meseci - ako je neprijatelj ozbiljan, trebao bi i to da zna, da požuri malo.
Može se desiti da mu žrtva izmakne zahvaljući takvoj trivijalnosti kao što je prekratak ugovor!
Zamišljam diverzanta kako se crveni pred šefom - dok ovaj urla na njega:
„Zašto nisi prvo proverio dužinu ugovora, kretenu! Ovo ti je već treći Srbin koji preživljava!
Uvek dobro počneš sa tom flekom na kolima, a kad treba da preduzmeš odlučujuće korake, on pobegne zbog ugovora?!
Da se to više ne ponovi, je l' jasno?"
Epilog
Kiše su se vratile na sever Francuske.
To veče došao sam kasno iz Brisela.
Pasje vreme, skoro da sam morao da uključim grejanje.
Garažno mesto na kome je nekada bio moj Opel, pre nego što sam ga premestio one kobne noći, zauzeo je potpuno novi crni Golf 6 sa francuskim tablicama.
Ispod njega se formirala barica. Voda se slivala sa haube, a na crvenom podu nazirali su se tragovi taloga od krečnjaka.
Zastao sam. Pa to je isto mesto gde je bio moj Opel!
Sa plafona garaže, negde u visini prednje haube, na dva mesta kapala je voda. Razmak rupa na plafonu odgovarao je razmaku fleka na mojoj haubi.
Zvuk kapi na metalnoj haubi bio je tih i jednoličan.
Zapisao sam registarske tablice.
Radovan Ostojić, Francuska
objavljeno: 02.04.2013.
