Izvor: B92, 19.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tender za Vuka Brankovića
Ako nas je bar nešto naučilo vreme, onda je to činjenica da sve što se u srpskom parlamentu usvoji u formi "rezolucije", sutra ne mora da znači apsolutno ništa. Sa referendumom je stvar identična. Iako se akteri izvršne vlasti pred početak pregovora o statusu Kosova trude da podsete međunarodnu javnost, i sami sebe uteše, da je Srbija sad demokratska država, i da kao takva ne može imati isti tretman kao ona Miloševićeva, sama tehnologija razvodnjavanja odgovornosti putem platformi, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rezolucija i referenduma, isuviše podseća na rambujeovsko i ono još ranije vreme rezolucijsko - referendumskog smaranja naroda. Jednostavno, isuviše je mučnih uspomena. Dobro, još uvek važećim Miloševićevim ustavom je predviđeno da se sva važna pitanja rešavaju referendumom, ali i puka konstatacija da se do danas nijedno "važno pitanje" nije rešilo referendumom, banalizuje ovaj čin "izražavanja narodne volje" - posebno što on ovde uvek nekako dobije formu "plebiscita". U najboljem slučaju, može da posluži za jednokratnu upotrebu, kupovinu vremena i razvodnjavanje odgovornosti.
Kratkovidost autora Rezolucije satkane od opštih mesta i od odstupnice kao poente (doduše, dokument nije arogantan i ne žmuri nad faktičkim stanjem), tek će doći do izražaja u potencijalnom referendumskom očaju i možda pomalo bizarnom epilogu. Verovatno da će oni koji izađu na takav referendum odlučno odbaciti nametnuto rešenje, ali šta ako izlaznost bude mala, na primer kao na jedne od onih predsedničkih izbora? Da li će to značiti da Srbe više ne zanima Kosovo, ili da su jednostavno umorni od svega, umorni i za još jednu farsu?
Ili će to biti poklon za izbornu kampanju "patriotskih snaga"? Hoće li to biti i izjašnjavanje o poverenju Vladi Vojislava Koštunice koji je radikalima zarad "nacionalnog jedinstva" poklonio referendum? Ili, ako "nametnuto rešenje" potvrde Ujedinjene nacije, da li će naše referendumsko "ne", značiti i neprihvatanje odluka UN? Možemo tek zamisliti naricanje između dve Morave o "izgubljenom Kosovu" naizmenično sa lumpovanjem uz pesme tipa "Srpska se truba s Kosova čuje". Pa još ako radikali pozovu na ulicu. Ambijent idealan za potpisivanje Ugovora o stabilizaciji i pridruživanju. Možda radikali stvarno još ne žele da uzmu valst, možda im je ovako najbolje - da pametuju, ovlašćuju, "nadziru" pregovore - ali šta ako Srbija ipak odluči da im da ovlašćenja? A, verujte, da i među "demokratskim snagama" ima onih koji navijaju za radikale jer bi to navodno "ubrzalo stvari", ako pretpostavljate na šta mislimo.
Pogledajte, uostalom, u kakvim se amplitudama kreće ova zemlja: S jedne strane Crkva je već bacila neku vrstu anateme na "nametnuto rešenje", a s druge, bilo je sredinom prošle sedmice u kladionicama onih koji su razmišljali da stave kvote i na to da li će u ponedeljak Demokratska stranka doći na sednicu Skupštine posvećenu Kosovu. Pa, zamislite onda kad "vežete" tiket sa demokratama "iz keca u kec". Posebno ako imate "dojavu".
Hoće li istorija sednicu Skupštine u ponedeljak zapamtiti kao "aranđelovdansku skupštinu" jer je zakazana na krsnu slavu, kako su tražili radikali, ili će tu mistifikaciju (tradiciju da se politički događaji vezuju za "crvena slova") kao šansu iskoristiti DS? Svaka platforma bez saglasnosti tadićevaca bila bi velika nelagoda za vladine stranke, jer kad govore o "jedinstvu svih demokratskih snaga", cenzusno rizične partije Vlade, pored Kosova i Rezolucije ne zaboravljaju da misle i na kaparisanja budućih saveza.
U istoriju karikature ušla je ona Zuka Džumhura gde iza Marksa na zidu visi Staljinova slika. Posle diplomatskog obnavljanja one "nas i Rusa 300 miliona" neko bi pomislio da sad Tadićeva slika visi u Putinovom kabinetu. Šalu na stranu, ali medijski utisak nije mnogo manji. Čaršija nagađa da li su se predsednik i premijer sreli pre Tadićevog puta u Moskvu. Mi smo čuli da jesu. To verovatno smanjuje rizik da Tadićev predlog o dva entiteta nije usaglašen sa skupštinskom Rezolucijom. Često su Tadiću zamerali da se previše oslanja na marketing, ali objašnjavanje ideje o dva entiteta pred Putinom, primer je kako marketinški iskoristiti dobru priliku. Čak je i zakazivanje "aranđelovdanske skupštine" za DS marketinški poklon koji sanira nepromišljenu odluku o izlasku iz parlamenta jer apeli upućeni DS da se vrati, "bar u ponedeljak" pokazuju da je sa DS teško, ali bez nje ponekad još teže. O entitetima su pre Tadića govorili i Labus i Čović, a nit, smatraju neki, potiče od Dobrice Ćosića gde su entiteti eufemizam za diskretnu podelu. Ako je istina da je Labus u Vladi čovek "za vezu" sa DS, onda i entitetski model može biti plod ipak nekakve strategije sa tempiranim manevrima. Posebno veštim ako aludiraju na BIH model "legalizacije faktičkog stanja" gde se Republika Srpska ne može trampiti za Kosovo, ali gde severno Kosovo može ličiti na RS.
Za sada modernog Vuka Brankovića nema, mada je tender za njega raspisan. Ovo je jedna od retkih prilika gde bi široki front protivnika Čedomira Jovanovića bio za njega, u smislu da mu i bez tendera da tu ulogu. Bar zbog toga što su njegovi stavovi o Kosovu "najhrabriji". Za Kosovo nema šta nije predloženo - od Južnog Tirola do Tajvana, od podele, entiteta i kantona, do "suštinske autonomije". U paleti loših rešenja za srpsku stranu, entiteti su sigurno bingo. Sutra bi "bečko Kosovo" ostalo formalno jedinstveno kao dejtonska BIH, ali bi zato mapa vremenske prognoze na TV najbolje odražavala razliku između realnog i virtuelnog. I za Srbe i za Albance.
A, tu su uvek i famozni "specijalni odnosi". I kao što ih je nekada Milošević potpisivao s Momčilom Krajišnikom, sutra ih Tadić i Koštunica mogu potpisivati sa kosovskim Srbima, ali bez podozrenja, jer pobogu, Srbija je sad demokratska zemlja.
.jpg)
