Izvor: Medijski istraživački centar, 15.Mar.2012, 23:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tender – šta to beše?

Lokalni lex specialis umesto zakona o javnim nabavkama? Sam kraj prošle godine obeležilo je nekoliko zanimljivih dogadjaja  i konferencija za medije. Tradicionalno nagradjivanje najuspešnijih u raznim oblastima, medjutim, ovoga puta je potpuno palo u zasenak izveštaja Državne revizorske institucije za 2010.godinu, upućenih najpre na adrese državnih organa, javnih preduzeća i lokalnih samouprava a potom i obrazloženih  javnosti od strane revizora, krajem decembra u Media centru u Beogradu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Medijski istraživački centar << /> Od 47 obavljenih revizija, prema rečima Radoslava Sretenovića, predsednika Državne revizorske institucije, u samo 2 slučaja izraženo je pozitivno mišljenje, kod 40 mišljenje sa rezervom dok je u 5 slučajeva mišljenje potpuno izostalo pošto su nepravilnosti bile toliko krupne da je izricanje mišljenja bilo nemoguće.
“Razlozi za neizražavanje mišljenja su neizvršeni popis imovine, neusaglašenost pomoćnih knjiga i evidencije sa glavnom knjigom, neusaglašenost analitike sa sintetikom, neusaglašenost potraživanja i obaveza kao i nemogućnost da pribavimo dovoljno drugih dokaza za izražavanje mišljenja.
Kada su u pitanju javna sredstva, gradjani imaju legitimna očekivanja da će Narodna skupština uz pomoć DRI obezbediti efektivan javni nadzor i odgovornost. Smatram da će godišnji izveštaj koji je danas predstavljen Narodnoj skupštini i odboru za finansije pružiti stabilan osnov za ovakav nadzor. Promovisanje transparentnosti i odgovornosti je zadatak svih institucija u demokratskim društvima“, rekao je Sretenović.
Medju 47 subjekata revizije našlo se 14 lokalnih samouprava a jedna od njih je i Grad Niš, kao i javna preduzeća Naissus, Mediana i Gradska toplana. Izveštaj revizora bar kad je reč o našem gradu izazvao je buru negodovanja kod predstavnika lokalne vlasti. Izgovorene su teške reči od toga da je izveštaj tendenciozno sastavljen ,do toga da revizor Niš iz nekog razloga mrzi, kako su interpretirali brojni mediji izjavu Gradonačelnika Niša tim povodom, pa do toga da je rad lokalnih vlasti čist ko suza a revizor sumnjivog kredibiliteta?!
Državni revizor je u svom izveštaju vezanom za Niš uočio brojne nepravilnosti i kršenja nekolicine važećih propisa i zakona. Prema izveštaju državne revizorske institucije a kako su preneli mnogobrojni mediji, u Nišu je oko 1,1 milijarde dinara iz gradskog budžeta  za 2010 utrošeno u suprotnosti sa Zakonom o javnim nabavkama, Zakonom o budžetu, Zakonom o planiranju i izgradnji i drugim.
Možda ta cifra nekome ne izgleda velika ali kada se shvati da je to petina ukupnog godišnjeg budžeta pa se tome dodaju nesrećni podaci o siromaštvu u gradu i hroničnom nedostatku para za različite namene , uključujući i kulturne – s pravom se postavljaju pitanja o utrošku novca poreskih obveznika. Gradjani jednostavno imaju prava da znaju da li su uočene nepravilnosti odraz nesposobnosti ili pak kriju nezakonitost i korupciju.
Zašto nas je ova tema toliko zaokupila i zašto je neizostavna u našem serijalu o Agendi 21 za kulturu? Razloga je mnogo ali pre svega se kriju u tome što je izveštajem obuhvaćena i Uprava za kulturu u gradu ali i u tome što je za uspešno sprovodjenje strategija za razvoj u gradu osnovno strateško planiranje potrošnje budžeta u skladu sa zakonom i važećim propisima.  Ukoliko se zamerke revizora ispostave kao tačne, prema logici stvari mnogi ugovori koji su sklapani mimo zakona jednostavno postaju ništavi.
Još 2009 gradonačelnik Miloš Simonović je najavljivao da će se javne nabavke u narednim godinama planirati, biti transparentne i u skladu sa važećim Zakonom o javnim nabavkama:
“Ideja novog koncepta nove gradske strukture jeste da u narednim godinama što transparentnije i što dostupnije onima koji su zainteresovani prikazujemo šta grad planira da investira u tekućoj godini i narednih godina će to biti oragnizovano kad se već usvoje budžeti budžeti a ovo je sada po prvi put od usvajanja Zakona o javnim nabavkama da ovako javno prikazujemo jedan deo plana nabavki za tekuću godinu.”
Sudeći po Izveštaju, u 2010-oj je uradjeno mnogo toga netransparentnog i u suprotnosti sa tim istim Zakonom.
Zavirili smo u izveštaj Državne revizorske institucije za grad Niš. Želeli smo da i sami razumemo šta je to što je toliko naljutilo i poziciju i opoziciju u gradu.  Zašto se prvi (koalicija koja vlada gradom DS, SPS, PUPS, Jedinstvena Srbija, URS) ljute na revizora a drugi (DSS, NS, SNS, SRS, LDP) ljute na aktuelnu vlast. Gotovo da nema političara u gradu koji povodom izveštaja nije dao sopstveni sud. Niš je dospeo na naslovne stranice medija u zemlji i zahvaljujući slici iz gradske skupštine na kojoj umesto odbornika  stranaka koje su na vlasti, u odborničkim klupama sede plastične lutke. Poziv opozicije da se o izveštaju revizora raspravlja, te da se objasne uočene nepravilnosti, jedan deo stranaka na vlasti jednostavno je ignorisao.
Gradonačelnik Niša Miloš Simonović, kao i načelnica gradske Uprave za finansije, Snežana Jovanović, su na sazvanoj konferenciji za medije izrazili relativno nezadovoljstvo Izveštajem i najavili da će tek neke od preporuka revizora primeniti. Po njima, Grad nije radio ništa nezakonito a primedbe revizora su u stvari tek tehničke i proceduralne prirode:
“Kad je u pitanju izveštaj DRI, Grad Niš je relativno zadovoljan. Kažem relativno pošto mnogi prigovori grada koji su potkrepljeni mišljenjima resornih ministarstava a koji su opet jedini nadležni da daju tumačenja odredjenih zakona nisu uvaženi sa jednim jedinim objašnjenjem revizorki koje su radile izveštaj – da za njih mišljenja ministarstava nisu obavezna. Ja želim odgovorno da kažem da su za grad Niš ali i za druge gradove mišljenja Ministarstva obavezna I sve ono što radimo moramo da radimo u skaldu sa tim mišljenjima. Ako neko ta mišljenja ne uvažava to je onda neka druga pozadina”
Istom prilikom mogli smo čuti i kako opozicione partije i pojedini mediji prave problem tamo gde ga nema, te da gradu nanose štetu i neki mediji koji Izveštaj DRI zloupotrebljavaju.
“Prva zloupotreba je poslanička zloupotreba. Jedan poslanik je sebi dao za pravo da o dokumentu o kome ne sme da se govori i da se on objavljuje u javnosti pre nego što to uradi DRI, dakle on je izašao sa tim u javnost. Očito je nekim poslanicima omogućeno sve i oni mogu da rade šta žele i šta hoće i da se uvek pozivaju na poslanički imunitet – ali to ide na savest tim poslanicima. Druga zloupotreba je medijska to ovde moram odgovorno da kažem. U nekim medijima je objavljeno da je grad Niš proneverio milijardu dinara što ne stoji u revizorskom izveštaju. Treća zloupotreba je politička zloupotreba pošto se stručni izveštaj pokušava da prevede u politički izveštaj. Izveštaji DRI u načelu nisu politički nego stručni i nije dobro da se izveštaji te institucije politizuju kao što je bilo u Nišu.'
Državni revizori su obuhvatili kontrolom sve gradske uprave pa tako i Upravu za kulturu, obrazovanje, omladinu i sport. Kao ključni problem u radu ove uprave revizori su naveli da su sredstva namenjena za finansiranje kulturnih projekata pogrešno knjižena ali su takodje primetili i da je Grad Niš, na primer, konkurs u oblasti kulturnog stvaralaštva za 2010 godinu raspisao pre nego što su bila obezbedjena sredstva za tu namenu?! Takodje se iz izveštaja vidi da jedan broj finansiranih projekata nije pravdan u skladu sa ugovorima (negde nedostaju i finansijski i narativni izveštaji o utrošenim sredstvima) pa ostaje nejasno kakve konsekvence su snosili predlagači tih projekata. Upitali smo Snežanu Jovanović, načelnicu Uprave za finansije Grada kakav je mehanizam kontrole grad razvio u tom slučaju, ima li ga uopšte? Načelnica uprave za finansije nije želela dodatno da komentariše izveštaj revizora ali je rekla za City radio da će se u narednom periodu ispoštovati preporuke DRI u meri u kojoj je to moguće i ostvarivo. Rok za to je 90 dana.
Snežana Jovanović kaže da do sada Upravi za finansije nije podnet nijedan zahtev za povraćaj sredstava usled nenamenskog trošenja  novca ali  je naglasila da svaka gradska Uprava ima sopstveni mehanizam kontrole i upravljanja finansijama. Zato nas je u vezi sa ovim pitanjem uputila na odgovorne u Upravi za obrazovanje, kulturu, omladinu i sport. Šta su nam oni rekli saznaćete u nekoj od narednih emisija.
U Nišu još uvek postoji jedinstvena Uprava za obrazovanje, kulturu, omladinu i sport. Listajući izveštaj DRI palo nam je u oči i to da je bar u toku 2010, najviše sredstava na predlog ove Uprave potrošeno na sportske manifestacije. Iako nadležni u gradu ne propuštaju da kažu kako se za kulturu izdvaja 7% budžeta nekako se to gubi u gomili ugovora vezanih za sportska dešavanja u Gradu. Jedan od po mišljenju revizora najspornijih ugovora tiče se rekonstrukcije Hale Čair, pošto javna nabavka nije predvidjena planom javnih nabavki Uprave za kulturu, obrazovanje, omladinu i sport. Načelnica uprave za finansije objasnila je na konferenciji za medije da je sve uradjeno u skladu sa zakonom:
“Kao nepravilnost kod sportske hale Čair navedeno je da je ova javna nabavka sprovedena u suprotnosti sa Zakonom pošto nije planirana kao javna nabavka Uprave za obrazovanje, kulturu, omladinu i sport. Ja želim da kažem se oko ove nepravilnosti sa revizorima raspravljalo još od nacrta izveštaja pa prigovora na isti pa predloga izveštaja, raščišćavajućih sastanaka. Programom kapitalnih ulaganja, finansijskim planom i planom javnih nabavki Uprave jeste planirana javna nabavka za izvodjenje radova na sportskoj hali Čair. Što se tiče njihove priomedbe da ona nije predvidjena kao jedna nabavka sa punim nazivom kako je raspisan tender, želim da kažem da Zakon nigde ne propisuje obaveznu sadržinu plana javnih nabavki tako da je to što je sprovedeno kroz tender u planu javnih nabavki bilo planirano kroz četiri tačke, pošto se planiralo da se to radi u fazama. Ove sve faze su objedinjene u jednu javnu nabavku velike vrednosti u javnom postupku koji je najtransparentniji način za sprovodjenje javnih nabavki”.
Novom strategijom za razvoj kulture u Nišu predvidjeno je odvajanje Uprave za kulturu kao posebne jedinice. Tako će svakako biti mnogo lakše pratiti potrošnju budžeta namenjenih kulturnom razvoju grada. A kakav će biti epilog priče o dosadašnjem utrošku novca poreskih obveznika u gradu ostaje nam da sačekamo i vidimo ko će proći sa prijavom a ko samo sa opomenom. Važno je da svi izvuku pouku da se razvoj kakav predvidja Agenda 21 može realizovati samo ako se strateški planira i odgovorno namenski troši. Druge nam nema. U sledećoj emisiji saznajemo šta se dešava sa projektima u kulturi, da li će biti konkursa 2012 i još mnogo mnogo toga.
Izvor City Radio  http://www.radiocity.co.rs/jm
Serijal 'Agenda 21 za kulturu u Nišu - korak ka implementaciji' podržan je od strane Fonda za otvoreno društvo Srbija.
 
 

Nastavak na Medijski istraživački centar...