Izvor: Politika, 12.Jul.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Televizije, nekad i sad
Osamdesetih godina prošlog veka u Evropi je postojala jedna velika i lepa zemlja koja se zvala Jugoslavija. U toj zemlji postojale su dve velike televizije: Radio-televizija Srbije i Hrvatska radio-televizija.
Sa ostalim televizijama činile su zajednicu koja se zvala Jugoslovenska radio-televizija.
Svaka televizija imala je dva programa. Nije bilo kablovske, digitalne i internet televizije.
Televizije su se između sebe takmičile u kvalitetu programa. Posebno je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bilo izazovno praviti novogodišnji program. Taj program se posebno ocenjivao i bio je veoma gledan.
Znalo se: Beograd je dominantan u humorističkom programu, Zagreb u muzičkom.
Beograd je imao: Miju i Čkalju, Minimaksa, Dragana i Milenu, Dika, Laneta Gutovića...
Zagreb je imao: Olivera, Terezu, Gabi, Josipu,Arsena, Dubrovačke trubadure...
Svaka Nova godina bila je izazov i za jednu i za drugu televiziju. Ko će biti bolji?
Jedne godine, dogodila se neobična stvar. Zazvonio je telefon u Redakciji zabavnog programa Televizije Beograd (ja sam tada bio urednik Zabavnog programa). Javio se moj kolega iz Zagreba Silvije Hum i pitao da li Stanko Crnobrnja i ja možemo hitno da doputujemo u Zagreb.
Sutradan smo Stanko i ja otputovali uZagreb. Došli smo u Televiziju Zagreb i zatekli ceo urednički kolegijum na sastanku.
U čemu je bio problem? Hrvatska televizija je snimila novogodišnji program, ali, kada su ga urednici pogledali,nisu bili zadovoljni. Do Nove godine ostalo je desetak dana.
Silvije Hum je rekao: „Pozvao sam kolege iz Beograda da ih zamolim da naprave novogodišnji program za našu Hrvatsku televiziju.“
Nisam bio siguran ko je bio više zapanjen ovom izjavom: Stanko i ja ili urednici Hrvatske televizije.
„Da li ima neko nešto da doda“, pitao je Silvije. Svi su ćutali. „Onda smo se dogovorili:ako Stanko i Predrag pristaju,ja ih molim da nam u nekoliko narednih dana dostave koncept programa koji bismomi snimili ovde u Zagrebu.“
Naravno,nisu svi u Hrvatskoj televiziji sa oduševljenjemprihvatili ovaj predlog.Ali,pošto se bližila Nova godina, nisu imali bolje i pametnije rešenje.
Vratili smo se u Beograd, okupili našu ekipu saradnika i za nekoliko dana poslali koncept novogodišnjeg programa Hrvatskoj televiziji. Bio je prihvaćen bez ijedne primedbe.
Ja sam bio scenarista, Stanko režiser.
U programu su učestvovali tada najpopularniji izvođači iz Beograda, Sarajeva i Zagreba.
Program je bio veoma dobro prihvaćen i od publike i od kritike i smatran je u to vreme jednim od najboljih novogodišnjih programa Hrvatske televizije.
Uskoro je počeo rat. Zemlja se raspala. Ostala su samo sećanja.
Prisećam se svega ovoga gledajući program Hrvatske televizije povodom ulaska Hrvatske u Evropsku uniju.
Napravili su zaista odličan program: raznovrstan, zanimljiv, kulturan,dobro režiran.
Istovremeno gledam program naših televizija, koliko je uopšte moguće gledati te programe.
Vulgarnosti, psovke, prostote, uvrede, valjanje po blatu...Od kulture i umetnosti ni traga.
Gde smo danas,a gde smo nekad bili?
Profesor Fakulteta dramskih umetnosti
Predrag Perišić
objavljeno: 12.07.2013.
