Izvor: Politika, 19.Mar.2013, 13:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Telenor i Sosijete „krčme” KBC

Ova belgijska banka od svog dolaska na srpsko tržište poslovala je uglavnom s gubitkom i već godinama traži kupca

KBC banka biće, čini se, prva strana banka koja će otići s ovog tržišta. Za upućene nije nikakva novost da oni već nekoliko godina traže kandidata koji bi preuzeo njihovo poslovanje, ali, sva je prilika, da će sada u tome imati uspeha.

Ovu banku, kako „Politika” saznaje, mogli bi da „raskrčme” telekomunikaciona kompanija „Telenor”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << firma koja je već obznanila svoju želju da ima svoju banku u Srbiji i Sosijete ženeral banka. O tome se već vode pregovori s kojima je upoznata i Narodna banka Srbije.

„Telenor”, čija je primarna delatnost telefonija, nema velikog bankarskog iskustva s izuzetkom što imaju banku u Pakistanu. Pretpostavka je da njima nije cilj da razvijaju klasično bankarsko poslovanje, već samo poslovanje sa stanovništvom čija bi baza bila elektronsko i mobilno bankarstvo. Shodno tome oni su zainteresovani da od KBC banke preuzmu (i plate) samo njihovu licencu za rad ovde.

Saznajemo, takođe, i da je Sosijete ženeral ozbiljan kandidat za kupovinu njihove mreže filijala, kao i plasmana i depozita stanovništva. Poslovi sa stanovništvom su najzdraviji deo banke i bilo ko da ih kupi, podrazumeva se s popustom, verovatno je da će ih naplatiti u maksimalnom procentu.

Međutim, nepoznato je da li ova dva potencijalna kupca nekih delova KBC banke preuzimaju i njene loše plasmane ili će, što je logičnije, prodavac taj problem morati da reši na teret svog kapitala ili će gubitak namiriti iz kupoprodajne cene.

Ova belgijska banka je, praktično, od svog dolaska na ovo tržište poslovala s gubitkom. Nezvanično se može čuti da im plasmani fizičkim licima nisu problem, već privredi. Među gubitašima banka nema velika ili poznata imena poput „Nibensa”. Za ovu banku važi da im je čak 40 odsto svih plasmana u švajcarskom franku što je postao njihov rizik nakon jačanja ove valute usled svetske krize.

Juče su doslovce svi i u KBC banci, NBS, „Telenoru” i Sosijete ženeral banci rekli da trenutno ne mogu da komentarišu ovu temu.

Nenad Gujaničić, broker Sinteza invest grupe podseća da je KBC preuzeo beogradsku Alko banku 2007. godine za oko 100 miliona evra što je bila jedna od poslednjih transakcija u domaćem bankarskom sektoru. Od tada, ova banka je uglavnom imala gubitke (godina 2011. je bila izuzetak), a relativno teškom položaju ove banke u velikoj meri doprineli su kasni ulazak na domaće tržište, ali i početak svetske finansijske krize koja je naročito pogodila matičnu banku, ocenjuje on.

– Prema nerevidiranim finansijskim izveštajima za 2012. godinu, KBC banka je ostvarila gubitak od 889,5 miliona dinara, dok je godinu dana ranije zabeležen pozitivan rezultat od 120 miliona dinara. Kada je u pitanju poslovanje iz osnovnog biznisa, KBC banka je lane zabeležila blagi nominalni rast aktivnosti. Prihodi od kamata su porasli 1,4 odsto na 1,25 milijardi dinara dok je prihod od naknada i provizija porastao 7,5 odsto na 551,6 miliona dinara. I dobit iz ovih segmenata poslovanja je rasla sličnim stopama – kaže ovaj broker.

Najdramatičnija promena u bilansu uspeha ove banke dogodila se 2012. zbog otpisa i rezervisanja koji su porasli 12,5 puta na 1,014 milijardi dinara. Radi se o plasmanima za koje banka procenjuje da će biti teško ili nikako naplaćeni.

Kada je u pitanju bilans stanja, pozicija datih kredita je porasla 3,6 odsto na 22,9 milijardi dinara, dok je aktiva na kraju 2012. godine iznosila 32,2 milijarde dinara što je pad od 5,5 odsto u prošloj godini.

Inače, prodaja banke „na parče” nije nepoznata u svetu niti na našem tržištu. U slučaju privatnih banaka o načinu prodaje odlučuje vlasnik, odnosno akcionari. Oni će na teret svog kapitala morati da reše problem loših plasmana i u ovoj banci. Država u tome nema šta da traži, ali zato je nezamenljiva u rešavanju gubitaka u svom vlasništvu. O tome je donet i poseban zakona. Ideja Ministarstva finansija bila je da se i Razvojna banka Vojvodine proda „na parče”, odnosno da se aktiva i pasiva prebace u privatnu banku, a da se iz ostatka napravi Razvojni fond Vojvodine. Uprkos najavama da će to biti brzo urađeno kupac banke još nije na vidiku.

J. Rabrenović

objavljeno: 19.03.2013.

Nastavak na Politika...