Izvor: Blic, 15.Sep.2009, 12:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Telefoni sa funkcijama laptopa
Prenos podataka preko mobilnih mreža doživeo je pravu ekspanziju na mnogim tržištima. Njega karakteriše jednostavnost (nema kablova, instalacija modema je veoma jednostavna i traje svega par minuta), brzina (višestruko veće brzine od dial-up konekcije), mobilnost (može se koristiti kod kuće, ali i van nje - u kafiću, vikendici, na poslu). Sve ovo korisnici su prepoznali kao mogućnost da na jednom mestu dobiju sve što im treba.
Međutim, da bi se to postiglo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bilo je neophodno nekoliko evolutivnih koraka, a i novi su već u planu. Iako su sadašnjost i budućnost u prvom planu, ako želimo bolje da sagledamo kompleksnost i prednosti koje donose, moramo malo zaviriti i u prošlost. Ova evolucija uvek je imala u vidu pre svega veći raspoloživi kapacitet u mreži - više korisnika odjednom i veći kapacitet po korisniku, kao i kraće vreme odziva sistema. Ove karakteristike su najvažnije jer direktno utiču na iskustvo korisnika i omogućavaju nove zahtevnije usluge.
Pjer Vučković, „Telenor"
Optimizam sa kojim se pristupilo standardizaciji i definisanju javnih mobilnih sistema treće generacije zasnivao se na uspehu GSM sistema i interneta. 3G je konceptu dostupnosti - uvek i svuda - dodao multimedijalni predznak time što je korisnicima omogućio prenos multimedijalnih servisa i aplikacija. Osnovna verzija 3G tehnologije prvenstveno je bila namenjena prenosu govora, video pozivu i prenosu podataka sa prosečno oko 144 kb/s. Pretraživanje veba, aplikacije zasnovane na internetu i audio/video striming samo su neki od primera koji zahtevaju velike brzine prenosa. Međutim, ubrzo se uvidelo da raspoloživi digitalni protoci nisu dovoljni i pristupilo se razvoju 3,5 G tehnologija. HSPA (High Speed Packet Access) u sebi sadrži dve tehnologije, HSDPA (High Speed Downlink Packet Access) i HSUPA (High Speed Uplink Packet Access). Kao što se vidi iz samih naziva, cilj je da se povećaju raspoloživi digitalni protoci u svakom smeru. Maksimalni digitalni protok za HSDPA, dobijen u laboratorijskim uslovima, iznosi 14,4 Mb/s. Očekivani digitalni protok po korisniku je manji, ali je ipak značajno veći, nekoliko puta, od raspoloživog u osnovnom 3G sistemu (u kome se, realno gledajući, može dobiti maksimalno 384 kb/s). U drugom smeru, stanje je malo drugačije i maksimalni raspoloživi digitalni protok iznosi 5,76 Mb/s. Zbog asimetrične prirode saobraćaja, u kome je dominantan smer prema korisniku, smatra se da će ova brzina biti dovoljna da se postigne neophodna ravnoteža oba smera.
Super 3G ili najkraće 3,9 G omogući će da tzv. trio usluga (triple play) dođe i u mobilno okruženje. Standardizacija sistema je završena i time je napravljena baza za razvoj ove tehnologije širom sveta. Ovo će omogućiti da njena komercijalizacija započne u narednim godinama. Na osnovu poslednjih podataka trenutno se 39 operatora u 19 zemalja na neki način obavezalo da će razvijati LTE tehnologiju (izvor: Global Mobile Subscribers Association).
Kada se zahtevi postavljeni pred novu tehnologiju pretoče u brojke, predviđeni digitalni protok na direktnoj vezi (smer od bazne stanice prema korisniku, odnosno daulink) iznosi 100 Mb/s i u suprotnom smeru, na povratnoj vezi (aplink), do 50 Mb/s. Naravno, ovo je maksimalni teoretski digitalni protok koji sistem može da podrži, krajnji korisnik može očekivati tri do četiri puta više na direktnoj vezi i dva do tri puta više na povratnoj vezi u odnosu na HSPA tehnologiju. 3G LTE donosi potpuno novo rešenje na radio interfejsu i to je jedan od poslednjih koraka u stvaranju IP mobilne mreže (tzv. All IP).
Danas se mobilni širokopojasni prenos koristi za pretraživanje raznoraznih sadržaja na internetu ili slanje/prijem elektronske pošte, „social networking" itd. Pri tome se koriste kućni ili prenosivi računari sa USB modemom ili PCMCI karticama ili računari „notebook" i „netbook" sa integrisanim HSPA modemima. Pristup internetu preko 3G mreže se može ostvariti i putem 3G/HSPA telefona. LTE će omogućiti sledeći korak korisničkog iskustva, korišćenjem još zahtevnijih aplikacija kao što su interaktivna televizija, mobilni video blog, nove generacije igara, različiti profesionalni servisi...
Sledeći korak u tehnološkom razvoju je 4G. On se očekuje nakon 2015. godine. Još nije potpuno jasno šta će sistemi četvrte generacije doneti i kako će izgledati, ali su prvi zahtevi već definisani. Trenutno su se diferencirala dva koncepta. Prema prvom se, umesto razvoja potpuno novih radio-interfejsa i tehnologija, predlaže integracija postojećih i novih tehnologija, tako da će mreže sa takvom heterogenom arhitekturom obezbeđivati korisniku najbolje mrežne servise, saglasno njegovim trenutnim potrebama. S druge strane su novi mobilni širikopojasni sistemi, koje tek treba razvijati i proces standardizacije je tek započeo.
Ako se u obzir uzmu trenutno aktuelna razmišljanja, koja pred 4G postavljaju veoma velike zahteve, od kojih je krajnjem korisniku verovatno najinteresantniji raspoloživi digitalni protok, brojka od 1 Gb/s u lokalnoj zoni i 100 Mb/s u celoj mreži više govori u prilog razvoju potpuno nove tehnologije. Na poslednjoj ITU konferenciji je odlučeno da će zvanično ime za 4G biti IMT Advanced.
