Izvor: RTS, 03.Feb.2013, 20:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tekstilci traže pomoć države

I posle propasti velikih preduzeća, loše privatizacije i sveopšte krize, u tekstilnom sektoru zlatiborskog kraja proizvodnja opstaje. Iako se mahom rade takozvani long poslovi, i to po najnižim cenama tekstilci veruju da bi se odgovarajućim podsticajima mogli postići bolji rezultati.

U tekstilnom sektoru zlatiborskog kraja, i posle propasti velikih preduzeća, loše privatizacije i sveopšte krize - proizvodnja opstaje. Iako se mahom rade takozvani "long poslovi", i to po >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << najnižim cenama koji upošljavaju oko hiljadu i po ljudi, a sa platama daleko ispod republičkog proseka, tekstilci veruju da bi se odgovarajućim podsticajima i uz više reda u toj proizvodnji, mogli postići bolji rezultati.

Cena rada tekstilca u Srbiji je 3,5 evra po satu - dok je u Češkoj, recimo, četiri puta veća. Nekada smo bili najveći proizvođač konfekcije u Evropi - sada izvozimo samo rad mišića - uslugama šivenja za inopartnera.

Momir Spajić iz kompanije "Kompateks Priboj" kaže da su jeftiniji samo Tunižani i Indonežani.

Ipak, reputacija je sačuvana, a prednost je u mogućnosti izrade malih serija koje zahtevaju kvalitet i brzinu, pa nam vodeće svetske kuće prepuštaju bar taj minimalni deo prihoda.

Radan Ristanović, iz firme "Pahuljica Užice" kaže da se jakna prodaje po 1.600 dolara, a da na njoj zarade 15 hiljada dinara.

Tekstilci su uvereni da bi država ipak mogla da pomogne kreditima i subvencijama, ili smanjenjem poreskih obaveza, koje su i za 25 odsto veće nego u pojedinim zemljama u okruženju.

Momir Spajić kaže kada je počeo da radi 2003. godine bilo nekih subvencija, ali ih on nije dobio, a već naredne godine one su ukinute.

"Nedopustivo je da za nas porezi i doprinosi budu isti kao i u duvanskoj industriji. Bio sam u Republici Srpskoj, u Federaciji, tamo država daje subvencije i doprinosi su znatno manji, oni rade punom parom", kaže Radan Ristanović.

Privrednici ističu da i oni mogu biti angažovaniji.

"Možemo da se udružimo, da se specijalizujemo za određene poslove i nastupimo zajedno u inostranstvu", kaže Ivan Ljujić, iz "Konika Prijepolje".

U Srbiji više gotovo da nema proizvođača tkanine. Jedan od nekadašnjih, i to renomiranih, bio je tekstilni kombinat "Ljubiša Miodragović" u Prijepolju koji je zapošljavao 3.500 do 4.000 radnika, a sada je potpuno propao. Sva oprema ipak nije otišla u staro gvožđe, a u najavi je prodaja kupcu koji je u poslednje dve godine u sopstvenu proizvodnju već uložio oko 400.000 evra.

Deo hala već je u zakupu, pokreće se proizvodnja prediva, tkačnica je u pogonu.

Halid Hadžijakupović, iz "Trendteksa Prijepolje" kaže da ima posla za one koji rade produktivno, smanjuju troškove i imaju savremenu opremu.

Za razliku od Ariljaca, koji su svoj proizvod već profilisali i plasirali kao robnu marku ove firme tek staju na svoje noge - uprkos posrednicima i nelojalnoj konkurenciji - i od long poslova kreću ka sopstvenom proizvodu. U opštinama sa brojem zaposlenih u proizvodnji svedenim na nekoliko stotina, to smatraju trudom vrednim pažnje i podrške.

Nastavak na RTS...