Izvor: RTS, 26.Nov.2013, 09:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tekstil u torbi, zarada u sivoj zoni
Zarada od oko 700 miliona evra na sivom tržištu ugrožava tekstilnu industriju Srbije. Najveći problem onih koji legalno posluju predstavlja nelojalna konkurencija, jer je odeća koja stiže švercerskim kanalima jeftinija od 15 do 35 posto. U Srbiji se u proseku na jedan legalno prodati komad odeće, u sivoj zoni proda jedan i po.
Prema nekim procenama, sivo tržište tekstila u Srbiji ostvaruje godišnji prihod od oko 700 miliona evra, a od početka ekonomske krize tekstilna >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << industrija beleži pad prometa od oko 40 odsto. Najveći problem onih koji legalno posluju predstavlja nelojalna konkurencija, jer je odeća koja stiže švercerskim kanalima jeftinija od 15 do 35 posto. Takvi tekstilni proizvodi najčešće dolaze iz Kine, Turske, Makedonije i Bosne i Hercegovine.
Pre samo pet godina Milan Knežević, vlasnik fabrike tekstila iz Pančeva, dobro je radio i imao 256 zaposlenih. Onda je došla kriza, potražnja za njegovim proizvodima bila je sve manja, a poslovanje sve komplikovanije. U sudaru sa nelojalnom konkurencijom najpre je bio samo ugruvan, a onda već teško povređen. Bio je prinuđen da otpušta radnike, pa ih je sada dva i po puta manje nego pre početka krize.
"Da ironija bude veća u tekstil se u torbama nudi u inspekcijama, u sudu, u policiji. To je postalo za nas normalno, da se radi nezakonito u Srbiji je postalo potpuno normalno. A onaj ko radi po zakonu, na njemu su sve inspekcije, sva iživljavanja, svi troškovi, sve firmarine, tako da je postalo potpuno bespredmetno raditi u ovakvim uslovima", kaže Milan Knežević iz Komore malih i srednjih preduzeća i preduzetnika.
U Srbiji se u proseku na jedan legalno prodati komad odeće, u sivoj zoni proda jedan i po. U pograničnim i nerazvijenim područjima taj odnos je jedan prema dva, govore podaci Unije poslodavaca Srbije.
Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije kaže da se ne kontroliše dovoljno ulazak robe tako da se vrlo često na graničnim prelazima se knjiži jedan komad, a u zemlju uđe osdam ili 10 komada.
"Sve što uđe ilegalno, taj višak se odliva u neka skladišta, koja niko ne pregleda gde ta roba stoji i onda se ona pojavljuje na ulicama i pojavljuje se ispod ruke. Kada takvog uvoza ne bi bilo mi bi potencijalno mogli samo za tu količinu prodate robe da zaposlimo između 35 i 40 hiljada ljudi u našoj tekstilnoj industriji", kaže Rajić.
U tekstilnoj industriji Srbije 2008. godine radilo je 33 hiljade ljudi. Danas 9.000 manje. Srbija bi mogla da bude evropska Kina. Razlog: tradicija, niske nadnice i dobre komunikacije, ali najpre treba zatvoriti nelegalni dotok tekstilnih proizvoda.
Prema sadašnjem ponašanju države svi su nadležni, a niko odgovoran, kažu u Komori malih i srednjih preduzeća i preduzetnika.
